Болна хематурија (присуство крви у урину)

Болна хематурија је евидентна код великог броја уролошких обољења. Она може да прати реналну колику (камен, елиминација коагулума или некротичних ткивних партикула код тумора или одваљених папила).

Овде је важно имати на уму однос између бола и хематурије. Наиме, код колике изазване каменом прво се јавља бол а касније хематурија.Ако је у питању крварење због тумора паренхима бубрега и горњег уротелијума са формирањем коагулума, прво се јавља крварење а накнадно колика због уретералне опструкције. Код болне хематурије је карактеристично да иде са полакиуријом, дизуријом и никтуријом и срећу се код: неспецифичног циститиса, некротичних тумора бешике, акутног простатитиса, одмаклог карцинома простате, пијелонефритиса, камена и страних лела бешике, радиогеног оштећења бешике (постирадијациони циститис), након дијагностичких и терапеутских захвата на органима уринарног система, код трауме бубрега и бешике и др. Код повреде уретре крв се елиминише независно од акта мокрења, док је код хематурије она помешана са урином.

Безболне хематурије

Ове променсе срећу на првом месту код тумора бубрега, пијелона, уретера и мокраћне бешике. Међутим, овде треба напоменути да тумори бешике могу да буду праћени секундарном инфекцијом, и, у вези с тим, синдромом „циститиса“, поред хематурије. Због тога се код старијих болесника са оваквом симптоматологијом мора провести детаљно уролошко испитивање, да се не би превидео карцином бешике, поготово ако су симптоми упорни или се често понављају. Остали ретки узроци безболне хематурије су следећа уролошка обољења: калкулоза (нарочито коралиформног типа), цистични бубрези, хидронефроза, бубрежне цисте и тромбоза реналне вене. И нека интернистичка обољења такође могу да буду праћена безболном хематуријом: разна обољења гломерула (пре свега ИгА нефропатија и разне форме гломерулонефритиса), поремећаји коагулације, токсично-алергијске бубрежне лезије (тровања и неки медикаменти).

Спонтана хематурија

Спонтана хематурија се јавља изненада код особе која је до тог момента деловала као потпуно здрава. Ова хематурија се најчешће среће код тумора мокраћних органа. Провоцирана хематурија се јавља након физичких напора и потреса организма, а повлачи се при мировању. Типичан пример ове врсте хематурије је калкулозна хемтурија. Најважнији закључак који се може извести анализом особина хематурије јесте следећи: свака тотална, безболна и спонтана (непровоцирана) хематурија мора се сматрати као знак тумора мокраћних органа, све док се се не искључи на основу детаљно проведеног уролошког испитивања. Због тога се хцматурија оваквих особина означава као неопластична хематурија. Ова хематурија се не смирује лежањем, често је каприциозног карактера, а у интервалу између крварења урин је бистар. Опште стање болесника, у време појаве прве хематурије, у највећем броју случајева сасвим је добро.Болесник је свакако забринут изненадном појавом овако непријатног симптома, који он покушава да „протумачи“ (из незнања или бежеће од истине) претходним физичким напором, „прехладом“ или грешком у дијети.Међутим, сваки податак о хематурији лекар мора најозбиљније да схвати и да болесника подвргне свестраном испитивању, макар хематурија трајала само у току једног мокрења! Хематурија калкулозног порекла има сасвим супротне карактеристике од неопластичне хематурије: она је провоцирана, болна и смирује се лежањем. Између епизода хематурије урин може некада да буде мутан.

Дијагностички поступци код хематурије

Кад се болесник са хематуријом јави лекару, прво се узимају детаљни анамнестички подаци и на тај начин се добија увид у особине хематурије. Након тога следи извођење пробе у три чаше у циљу диференцијације да ли је реч о иницијалној, терминалној или тоталној хематурији. Објективним прегледом може некад да се непосредно утврди узрок хематурије уколико се верификује палпабилна тумефакција у лумбалном пределу (позитиван лумбални контакт), што указује на тумор паренхима бубрега.Након наведених испитивања, неопходно је да се болесник упути у специјализовану установу ради комплетног испитивања. Дакле, ни у ком случају не сме да се започне са „лечењем“ хематурије неопластичних особина пре овог испитивања, што се, нажалост, често дешава у пракси и при том се емпиријски најчешће примењују антибиотици или хемостатска средства.Уролошко испитивање болесника са актуелном хематуријом започиње извођењем хитне уретроцистоскопије, која је и данас апсолутно индикована, упркос постојању савремених дијагностичких средстава.Код болних хематурија на бази инфламаторних процеса проводе се стандардне методе испитивања (клиничке, лабораторијске и др.), док је цистоскопија у тим случајевима контраиндикована, јер је јако болна, а може да доведе и до погоршања запаљенског процеса. По смирењу болне хематурије, може евентуално да се касније учини цистоскопија, посебно у случају сумње да се иза синдрома „циститис“ крије неоплазма бешике.

Извор: http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/20-nefrologija-bolesti-bubrega-i-mokracnog-sistema/1220-bolna-hematurija-prisustvo-krvi-u-urinu