БЕЗБЕДНОСТ ПАЦИЈЕНАТА

Безбедност пацијената састоји се у превенцији грешака и нежељених догађаја током пружања здравствених услуга или смањење и ублажавање поступака, који нису безбедни у оквиру здравственог система, као и спровођење најбоље праксе, која води ка оптималним исходима по здравље корисника. Такође је неопходно признање посвећености и напорног рада здравствених радника, посебно услед пандемије вируса КОВИД 19.

Безбедност пацијената представља озбиљан здравствени проблем. Трошкови здравственог система расту за 20-40% , као последица лоше здравствене неге. Услед лоше здравствене неге повећава се број болничких дана, учесталост болничких инфекција, инвалидидтет пацијената и свеукупни здравствени трошкови. То су значајни разлози због којих би стално унапређење квалитета здравствене заштите и унапређење безбедности пацијената требало да буду саставни део свакодневни активности здравстених радника, здравствених сарадника и свих других запослених у здравственом систему.

Унапређење квалитета здравствене заштите постиже се, између осталог, кроз промовисање значаја безбедне здравстеве заштите, ставарање услова за обуку здравствених радника и сарадника, али и активно укључивање пацијената, т.ј корисника здравствених услуга у повећаваљу безбедности. Искуства људи и њихова очекивања у лечењу могу да послуже за препознавање потреба и за евалуацију напретка у процесу унапређења здравствене заштите. Допринос пацијента у повећању безбедности је изузетан, пре свега давање што тачнијих података здравственом особљу везаних за здравствено стање (на пр. да ли је алергичан на лекове и које тачно, податак о хроничним болестима-да ли болује од хепатитиса Б, Ц, о употреби алкохола и сл.)

.

Са друге стране здравствени радници би требало да буду обучени за препознавање ризика за настанак грешака. То се назива култура безбедности пацијената и један је од показатеља безбедности пацијената. Поред културе безбедности пацијената, најчешће дефинисани показатељи безбедности пацијента су: стопа инциденције болничких инфекција, број падова и повреда у здравстевним установама, број лежећих пацијената са декубиталним ранама, учесталост грешака у спровођењу терапије лековима, успостављање процедуре за регистровање нежељених дејстава лекова, компликације настале услед анестезије у здравственој установи, поновљене операција у истој регији тела, јатрогена оштећења настала приликом хирушке интервенције, контрола стерилизације...

Светска здравствена организација(СЗО) установила је девет решења за смањење грешака у току лечења. Решења се између осталог односе и на усаглашавање имена лекова, идентификацију пацијената, комуникацију током трансфера пацијената, бољу хигијену руку ради спречавања инфекција током лечења. Србија је приступила програму СЗО за глобалну безбедност пацијената, тако да је здравствени систем Србије организован тако да безбедност пацијента буде на првом месту.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Бркић

Извори :

1. www.zjz.org.rs

2.www.unkt.org

3.www.zastitazdravlja.rs

4.www.blasseinfopress.rs