1 2 3 4 5

Вести



9. децембар – Светски дан безбедности пацијената

Светска здравствена организација је 9. децембар прогласила даном безбедности пацијената, како би се здравствена заштита учинила доследнијом и ризик по пацијента у оквиру здравствене установе свео на најмању могућу меру. Безбедност пацијената је посебна дисциплина која наглашава важност пријављивања, анализе и превенције медицинских грешака које често воде до нежељених догађаја. Статистички подаци говоре да грешке у здравственом систему погађају једног од десет пацијената широм света. То је разлог што је Светска здравствена организација овај проблем ставила у фоkус.

Србија је приступила програму Светске здравствене организације (СЗО) за глобалну безбедност пацијента. Србија је 83. земља која је приступила тој Алијанси, тако да је здравствени систем Србије организован тако да безбедност пацијента буде на првом месту. Од сваких 100 пацијената примљених на болничко лечење седам пацијената у високо развијеним земљама и 10 у земљама у развоју, имаће проблема са болничким инфекцијама.

Чињенице о безбедности пацијената:
1. Безбедност пацијената је озбиљан светски здравствени проблем.
2. Болничке инфекције су велики проблем и у развијеним земљама и у земљама у развоју. Једноставне и јефтине мере превенције и контроле – као што је адекватна хигијена руку, може да смањи учесталост болничких инфекција за више од 50%
3. Трошкови здравственог система расту за 20 до 40% као последица лоше здравствене неге. Студије показују да се као последица лоше здравствене неге повећава број болничких дана, болничке инфекције, инвалидитет и здравствене трошкове.
4. Активно укључивање пацијената и јавности је још један начин да се побољша безбедност. Искуства људи и њихова очекивања у лечењу су драгоцен извор идентификовања потреба, мерења напретка и процене исхода.
5. Партнерства у здравственом систему играју значајну улогу и побољшавају безбедност пацијената
Пацијент може да допринесе својој безбедности тиме што ће дати здравственим радницима тачне податке, укључујући алергије, и све чега може да се сети из своје медицинске историје. Пожељно је да пацијент буде упућен у своју дијагнозу и да поставља питања ако није сигуран око било којих детаља. У случају забринутости, треба се посаветовати о предностима и манама предложених медицинских процедура.

Стално унапређење квалитета и безбедности пацијената је саставни део свакодневних активности здравствених радника, здравствених сарадника и свих других запослених у здравственом систему. Стално унапређење квалитета представља континуирани процес чији је циљ достизање вишег нивоа ефикасности и успешности у раду, као и веће задовољство корисника и давалаца здравствених услуга. Мисија сталног унапређења квалитета је да промовише значај безбедне и квалитетне здравствене заштите и омогући стварање услова за обуку здравствених радника и сарадника, као и информисање јавности о значају и резултатима унапређења квалитета у циљу очувања и унапређења здравља и бољег квалитета живота.

Светска здравствена организација (СЗО) установила је "Девет решења за безбедност пацијената" с циљем да се допринесе смањењу штете везане за лечење која погађа милионе пацијената широм света. Примена тих решења је начин да се побољша безбедност пацијената. Кад је реч о безбедности пацијената најважније је знати како избећи да им током лечења буде нанета штета. Девет предложених решења заснивају се на интервенцијама и мерама које су већ омогућиле да се смање проблеми везани за безбедност пацијената у неким земљама.

Најчешће дефинисани показатељи безбедности пацијента су: култура безбедности, стопа инциденције болничких инфекција, број падова и повреда у здравственим условима, број лежећих пацијената са декубиталним ранама, грешке у спровођењу терапије лековима и други. Култура безбедности пацијената подразумева препознавање ризика за настанак грешака од стране запослених. Унапређење културе безбедности унутар здравствене установе је основна компонента спречавања или смањења грешака и побољшања општег квалитета здравствене заштите. За развој културе безбедности пацијената потребно је снажно лидерство и редовна евалуација.

Безбедност подразумева да се ради о стварању таквог система здравствене заштите у коме је безбедност пацијента примарна, а потенцијална опасност да се науди пацијенту током дијагностичких или терапијских процедура сведена је на најмању меру.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана, клинички лекар на одељењу за пријем и збрињавање ургентних стања, Општа болница Панчево.

Извори:
1. Татјана Стојковић, Валентина Маринковић, Душанка Крајновић, Љиљана Тасић, Андријана Милошевић-Георгиев, БЕЗБЕДНОСТ БОЛЕСНИКА И МЕДИЦИНСКЕ ГРЕШКЕ У ПРОЦЕСУ ПРУЖАЊА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕИЗАЗОВИ ЗА САВРЕМЕНУ ПРАКСУ Ацта Медица Медианае 2016;55(2):57-64.
2. http://izjzv.org.rs/