28. септембар – Светски дан борбе против беснила

Беснило (Rabies) је смртоносно запаљење мозга (енцефалитис), узрокован вирусом беснила. Болест карактерише психомоторни немир, страх од воде и прогресивна мишићна парализа. Када се болест јави смрт је готово неизбежна, те је од изузетног значаја и огромна одговорност пацијента да се јави лекару и лекара у спровођењу антирабичне заштите после уједа од стране бесне или на беснило сумњиве животиње.

Резервоар вируса беснила у природи су оболеле или заражене дивље или домаће животиње. На овај вирус веома су осетљиве лисице, вукови, којоти, слепи мишеви у пећинама, пси и мачке. У патогенези развоја беснила вирус приликом уједа бива унет преко коже у нервно ткиво и почиње свој пут од периферних нерава до мозга. После уједа бесне животиње не мора увек доћи до беснила код човека, то зависи од локализације повреде, количине унетог вируса и поступака са раном после повреде. Најопасније су бројне повреде на лицу, односно глави. Период инкубације вируса у људском телу траје од 20-90 дана па до неколико месеци.

У клиничкој слици болести беснила прво се јављају симптоми слични грипу, затим психомоторни немир са страхом од воде која тече и халуцинације. Крај болести карактерише прогресивна парализа мишића која се завршава у респираторној инсуфицијенцији и престанку дисања.

Дијагноза се поставља на основу епидемиолошких података о уједу или о случајевима доказаног беснила у околини код животиња, затим вирус се може изоловати из пљувачке оболелог човека или животиње као и доказати путем специфичних антитела у серуму.

Због тешке клиничке слике и готово неизбежног смртног исхода, од изузетног значаја су следеће мере превенције вируса:

1.Процена ризика за инфекцију- Испитују се све околности уједа, здравствено стање животиње која је нанела ујед и проверава се регионална појава беснила код дивљих и домаћих животиња.

2. Обрада ране- најбитнија је темељна обрада ране.

3. Примена рабиес имуноглобулина (серопрофилакса) код сваке особе са високим ризиком од добијања беснила.

4. Примена антирабичне вакцине нултог дана две дозе одједном, 7. дана и 21. дана по једна доза.

5. Превенција беснила код животиња- Вакцинација од стране ветеринара што већег броја паса и мачака као и њихова евиденција (картотека). У случају сумњивог беснила код домаће животиње, оне се одмах стављају у двонедељни карантин и даље посматрају.

Текст на основу извора уредио др Милош Свирчев, Општа болница Панчево, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Извор: Инфективне болести, Катедра за инфективне болести Медицинског факултета Универзитета у Београду