БЕНИГНА ХИПЕРПЛАЗИЈА ПРОСТАТЕ

Бенигна хиперплазија простате (БХП) је немалигни, прекомерни раст ћелија простате. Како се хиперплазија развија, тако се уретра (цев којом урин излази из бешике) постепено сужава што доводи до великог броја неугодних и узнемирујућих симптома.

Учесталост бенигне хиперплазије простате повећава се с годинама. Тако је уобичајено, да се каже да ће „сви мушкарци добити бенигну хиперплазију простате ако поживе довољно дуго". Одређени ступањ бенигне хиперплазија простате присутан је у 80% мушкараца старијих од 40 година, а та се бројка повећава на 95% мушкараца старијих од 80 година.

Још не постоји задовољавајуће објашњење за настанак овог обољења. Мушки би хормони могли играти одређену улогу, али нико не зна да ли стимулишу хиперплазију или само пружају повољну услове за њен развој. Следеће објашњење за бенигну хиперплазију простате било би да размножавање ћелија надмашује њихову смрт у одређеној животној доби мушкарца. Без обзира на узрок, бенигна хиперплазија простате може негативно утицати на бешику и на мокраћни систем уопште.

Како тумор задире у мокраћну цев, пражњење бешике је отежано што захтева јачу контракцију мишића ћелије бешике, детрусора, да би дошло до истицања мокраће. То функционише неко време, а онда детрусор постаје дебљи и јачи да би успешно компензовао повећани напор. На крају детрусор губи способност притиска мокраће кроз сужену уретру. Бешика се више не може потпуно испразнити и тада се јавља већина симптома. Мање од половине свих мушкараца оболелих од бенигне хиперплазије простате имају симптоме који укључују:
- успорено или одложено мокрење
- слаб млаз
- непотпуно пражњење (нагон за мокрењем одмах након мокрења)
- испрекиданост (прекид млаза током пражњења бешике)
- капање (капање мокраће које траје неколико секунди при крају мокрења)
- ноктурија (потреба за мокрењем 2 до 3 пута током ноћи)
- дизурија (бол при мокрењу)
- хематурија (присутност крви у мокраћи)
- ретенција мокраће (застој мокраће)
- учесталије мокрење
- ургентно мокрење (јак и изненадан нагон за мокрењем)
- инконтиненција (неконтролисано истицање мокраће)

Симптоми бенигне хиперплазије простате могу се поделити у две категорије - опструктивни и иритативни симптоми. Опструктивни су директна последица утицаја бенигне хиперплазије простате на уретру, а иритативни су манифестација нестабилности детрусора услед опструкције. Код неких мушкараца с бенигнom хиперплазијom простате постоји опструкција али без симптома - то је тзв. тихи простатизам. Опструктивни симптоми укључују успорено или одложено мокрење, слаб млаз, испрекиданост, непотпуно пражњење и капање на крају мокрења. Иритативни симптоми укључују учесталост, ноћно мокрење, ургентно мокрење, инконтиненцију, дизурију, хематурију, инфекцију мокраћног система и ретенцију мокраће.

Дигиторектални преглед (преглед простате прстом кроз дебело црево) открива повећану и мекану простату. Може се мерити брзина протока урина. Мерење заосталог урина (количина урина преосталог у бешици након мокрења). Испитивање притиска урина током мокрења. Могуће је направити анализу урина како би се проверило садржи ли крв или је ли присутна инфекција. Уринокултура у случају инфекције. Цистоуретрограм, анализа крви - антиген специфичан за простату (ПСА), цистоскопија.

Лечење
Користе се: алфа 1 блокатори, финастерид, некада антибиотици.

Хируршко лечење
- операција је обично индикована код мушкараца са симптомима инконтиненције, крви у урину, ретенције мокраће и рекурентних инфекција уринарног тракта.

Трансуретрална ресекција простате (ТУРП) је најчешћи хируршки захват код бенигне хиперплазије простате.
Отворена простатектомија се обично изводи уз општу или спиналну анестезију. Овај захват је дуготрајан и потребан је боравак у болници у трајању од седам до десет дана.

Извор: стетоскоп.инфо
датум 25.3.2022.