Панчевачка болница – бедем против КОВИДА-19

Др Слободан Овука: "Ова награда града Панчева припада сваком од 1200 запослених у болници и свако од нас се радује. Али нас још више радују излечења и спасени животи пацијената"

Новембарска награда Панчева додељује се за највреднија достигнућа у различитим областима стваралаштва - уметности, науке, архитектуре, урбанизма, новинарства, образовања, привреде, медицине и социјалног рада. Ове године, без конкуренције, награду је добила Општа болница Панчево за изванредан допринос у борби против КОВИДА-19 и друге резултате у раду. То је један од повода да разговарамо са др Слободаном Овуком - директором Панчевачке болнице, добитником значајне награде. Др Слободан Овука је био и иницијатор недавне реконструкције највеће јужнобанатске болнице.

Докторе, шта за вас значи ово признање?

То је сатисфакција за минули рад за хиљаде непроспаваних ноћи, за стотине тешких пацијената. Од деветог априла ове године, Панчевачка болница је у КОВИД систему и никад нисмо били на бројном стању нула. Ми смо једна од ретких болница која је нон-стоп имала КОВИД пацијенте. Наравно, између таласа или пикова, било је мање пацијената па смо успели у том периоду да мало одморимо људство. Успели смо да уведемо централне гасове на инфективно одељење, то није разведено протеклих деценија. Успели смо и да средимо два павиљонска објекта која су од великог значаја са централним кисеоником. Сада имамо око 250 пацијената у КОВИД делу болнице, од којих је више од пола из Београда и осталих градова Србије. Лечили смо током ових седам месеци од када смо у активном КОВИД систему збрињавања, пацијенте из буквално сваког града у Србији, од Суботице и Новог Сада до Књажевца, Зајечара, Пријепоља, Сјенице, Тутина...
Имали смо и дивне примере захвалности од тих људи. Доста је било пацијената из Геронтолошког центра Крушевац. Највећи број корисника смо вратили у бољем општем стању иако су били времешни у животној доби и сложени у медицинском смислу по више болести од којих људи болују у тим годинама.

Хтели то или не, стекли смо значајно искуство о невидљивом непријатељу. Наше инфективно одељење које је носилац те КОВИД борбе се показало као једно врхунско одељење са шест изузетних лекара који су дали диктат и темпо. У почетку је био присутан страх код свих нас. Ти лекари на Инфективном одељењу су били најхрабрији и најпоузданији, на њима се темељи читав систем одбране и спасавања од КОВИДА-19. По потреби смо укључивали и анестезиологе, младе лекаре специјализанте, специјалисте интерне медицине, специјалисте анестезије. Начелница Инфективног одељења примаријус др Душанка Милошев-Жиловић је врхунски стручњак, као и њен тим. Фактички смо све време у протоколу лечења били изједначени са Инфективном клиником у Београду и доцентом др Гораном Стевановићем, директором Клинике, који је и носилац комплетне борбе против КОВИДА у Београду. Сад је већ девета варијанта тог протокола у употреби. Укључивали смо све лекове. Ми смо у једном периоду добијали упуте насловљене - Клинички центар Србије Инфективна клиника Панчево. У првом таласу смо лечили један значајан број здравствених радника који се инфицирао у београдским установама. Они су сви успешно излечени, што нам је посебно драго и враћени су својим кућама и на своја радна места. Све време смо радили само са својим кадровима и давали смо помоћ другим установама из Београда, Бежанијска коса, Дедиње, Народни фронт, то су болнице које су у зеленој зони. Ми смо радили са сопственим кадром, нисмо имали помоћ ни од кога.

Организовани смо тако да можемо ту комплетну борбу да носимо са нашим кадром и знањем и искуством. Наши инфектолози и анестезиолози су одлазили у помоћ другим установама, док нисмо постали КОВИД болница. Ми смо наше здравствене раднике овде, сви су хвала Богу добро и на својим радним местима, тако да смо постигли, по мени један савршен ниво организације рада и посла, од лекара преко медицинског особља до кувара и спремачица.
Жао ми је било што ову награду свих 1200 запослених у болници нису били у прилици да приме. Сви су је заслужили, свако у свом сегменту посла. Ми нисмо имали проблем са лажним боловањем или изостајањем с посла. Нисмо имали ниједан случај отказивања послушности или давања отказа. Функционишемо као добар тим. Имамо примере добровољног одласка у КОВИД зону, тако да без проблема попуњавамо тај кадар. Мени је изузетна част и задовољство да будем на челу таквог колектива и овакве установе, без обзира на све тешкоће, у смислу упознавања с вирусом КОВИД-19. То ће бити предмет многих теорија наредних деценија, са широком симптоматологијом, са непредвидим клиничким сликама. Да долазите у ситуације да не можете да објасните зашто се некоме погоршава стање кроз неколико сати, а неко се излечи, непредвидиво брзо.

Како ви др Овука, који сте прошли права ратна искуства, видите овај рат са невидљивим непријатељем?

Ово јесте једна врста специјалног рата, с обзиром на то да сам био дуго ратни лекар, могу то да упоредим. Ово је тежи рат. Ми овде не знамо непријатеља, да ли је ту међу нама запосленим, на улици, међу школарцима, међу нашим члановима фамилије. Ко преноси тај вирус то је тешко питање. Србија и српски систем здравства су дали један огроман допринос и то представља значајан бедем у борби против КОВИДА-19 са минималним жртвама.
Од априла, од када смо у КОВИД систему, нисмо ниједног дана оскудевали у заштитној опреми, лековима и свим потрепштима које нам требају. Данас имамо скоро 400 болесника, од тога 250 у КОВИД зони, који су збринути по свим питањима. Не питамо ни за здравствено осигурање, ни књижице. Имамо и скупих терапија које коштају више хиљада евра по пацијенту. Свако ко је испунио медицински услов, који је јасно прописан, добио је тај лек. Никоме није ускраћено право на лечење на најсавременији могући начин и усклађен са највишим светским стандардима. Са те стране мислим да смо и ми као установа у склопу здравственог система Србије београдских КОВИД болница, дали и дајемо огроман допринос, да се жртве минимизују и да се пацијенти што пре излече и врате здрави својим кућама. То је мисија сваког од нас који се бави овим послом.

Нема већег задовољства него кад пацијент одлази задовољан из ове болнице. Имали смо стотине примера дивних порука захвалности, изречених и усмено и писмено. То су биле и песме, честитке, то да је још већи мотив за бољи рад и повећава ниво обавеза, сад кад смо подигли ниво и желимо да тако остане све до победе тог зла, које је за десило цео свет.

Каква је улога младих лекара?

Свакако то је обавеза за младе људе, примили смо доста младих лекара и техничара који су се показали као изузетно храбри борци против КОВИДА-19. Ми смо установа која има преко 60 људи на специјализацији. Трудимо се да свако буде награден и радним местом и специјализацијом коју жели. Никад нисмо имали више специјализаната него сада. На крају, на њима се базира рад ове установе у будућности, они су наша перспектива. У будућности, они су наша перспектива. Ако не будемо школовали те људе и задржавали их у Србији онда немамо никакву перспективу. За ово време, колико радим са њима, имам позитивна искуства. Млади лекари стичу неопходно искуство и дају драгоцен допринос српском здравственом систему. Ја сам оптимиста, видим да ова држава има будућност, да ће нас искусније лекаре имати ко достојно да мења сутра. Да буду прави професионалци и добри и честити људи, који не жале никаквог напора да уложе у лечењу тих пацијената.

Др Овука, једном је дошло скоро 200 пацијената у једном дану!
Једне ноћи нисмо могли да претпоставимо да ће доћи пацијенти у толиком броју. Било их је из Јагодине, Ћуприје, Шапца, Ваљева и других места. Онда су се млади дежурни лекари одрекли своје вечере, иако су били планирани, и дали своје оброке пацијентима. Мене је то гануло, ем што су дежурали целу ноћ, ем што су остали без вечере. Шта више рећи о тим докторима и тим младим сестрама, који су у стању да се одрекну свог оброка да би дали пацијенту. Наравно, уз људску реч, топлину, разумевање, медицинско знање и струку. Зато сам оптимиста и надам се да ће и ова болница и сутра, као што је данас, бити носилац борбе против КОВИДА, али бити и спремна за друге највеће изазове.

Ви сте имали ваше здравствене програме, заштита жена и омладине у околини Панчева?
Да ли је то прекинуто сада?

Није, ја сам један од доктора који одлази у села у јужном Банату. Радимо превентивне гинеколошке прегледе, Папаниколау скрининг на карцином грлића материце, педијатри такође иду редовно у обилазак. Тај програм од 2013. године, кад смо почели, се одвија несметано.

Болница има развијену међународну сарадњу?

Уочи КОВИД-а, смо имали велики хируршки -work shop- на коме су била најпознатија имена лапороскопске хирургије из Европе и света. Било је стручњака са свих континената. То ове године нисмо могли због КОВИД пандемије. У априлу и мају имали смо посету руских лекара са којима смо имали радне састанке. Руски војни лекари су обилазили болницу и пацијенте и дали нам вредна упутства и помогли у отклањању неких недоумица у раздвајању црвене и зелене зоне и других проблема. Добили смо драгоцена упутства од руских војних лекара и надамо се унапређењу сарадње после ове пандемије. Што се тиче лапорослопске хирургије, можемо рећи да је у Панчевачкој болници то била и остала једна од најбољих хируршких грана у читавој Србији. Панчево је једина установа која није факултетског типа а да је едукативни центар за лапороскопску хирургију.

Да ли се сада зна нешто више зна о КОВИД-у?

Знамо више у третману пацијената, ипак, све више људи се излечи од те опаке болести. Како је настао вирус, где је настао, можемо само да спекулишемо, с обзиром на ниво и озбиљност вашег магазина, не бих улазио у спекулације. Наше је да прво идемо на превенцију, то се показало најбоље у свим земљама света, без обзира на културне, религиозне и економске разлике. Дистанца, ношење маски у затвореном простору, редовно прање руку, дезинфекција простора, проветравање простора. Сигурно је то нешто што може да спречи или смањи, број инфицираних људи. У том смислу треба да се одговорно понашамо. Ја се надам да ћемо ускоро до бити безбедну вакцину, којом би КОВИД послали у историју медицине.

Да ли је било похвала званичника?

У више наврата звао је председник Александар Вучић и похвално се изразио о Општој Болници Панчево. Два пута ме је звао директно, у телефонском разговору у току априлског таласа КОВИД-а, честитао на успесима и питао да ли шта треба. Ми смо за два дана постали КОВИД болница, нико није брже изместио зелени део од црвеног. То је тада било када смо са тих 200 пријема у току два дана, фактички одржали систем београдских КОВИД болница. То је препознао председник Републике Александар Вучић и то ми директно рекао Председник је у више наврата и спомињао панчевачку болницу као светао пример добре организације и успешног рада у КОВИД пандемији

Какав је однос са Покрајинском владом и локалном самоуправом?

Имали смо и имамо добру сарадњу са Покрајинском владом и локалном самоуправом. Они нам излазе у сусрет кад код могу. Било је помоћи око организације превоза пацијената и материјалне помоћи, тако да смо за хвални локалној самоуправи на помоћи у читавом овом рату против КОВИДА -19.

Колико је реконструкција болнице коју сте ви иницирали допринела успеху. То је реконструисано вашом иницијативом?

Јако много. Ми смо инсистирали на увођењу болесничких сетова који нису били у првом пројекту предвиђени, баш се радило око централног кисеоника, тад нисмо ни знали да постоји КОВИД. Сада имамо 190 прикључних места за респираторе, односно за сваку врсту кисеоничке подршке. То се показало као изузетно значајно у овој светској пандемијској кризи, зато што је код највећег броја пацијената та кисеоничка подршка најважнија. Ми смо имали визију да треба да се уведу центални гасови и то се показало као круцијална ствар у овој пандемијској битки, много је безбеднија и лакша нега пацијената. Сада је много је лакше прикључити све врсте механичке вентилације и дозирати кисеоник. Пацијентима на дијализи било је нестварно да се налазе у Србији, јер изгледа као дијализа у било којој развијеној европској земљи. Код нас и на дијализи постоје сетови за кисеоник и централне гасове.

Писма захвалности

Геронтолошки центар Крушевац - директорка Јелена Мијаиловић: Велико хвала неговатељи ма, медицинским техничарима, лекарима и запосленима, јер су сви дали допринос да се наши корисници врате у центар у што бољем здравственом стању.

ДРАГАН ИЛИЋ, Лазаревац - пацијент дијализа - Фасциниран сам условима које сам зaтекао. Да похвалим прво нашу Србију што има овакву установу, нову и по светским стандардима опремљену, где ради најљубазније особље, од хигијеничарки и сервирки до сестара и лекара. Ово је најуређенија и најчистија хемодијализа коју сам видео. Храна као у хотелу, три оброка, ужина и воће, што немa ни код куће. Све похвале и свако добро свима.

Проф. др Милош Јевтић - доцент Филозофског факултета - Београд ...изузетно добра логистика, добра организација читавог медицинског особља, младих позитивних лекара, др Перића, његових колегиница, стажисткиња, затим сестара сервирки и вредних хигијеничарки које непрестано дезинфикују и беспрекорно чисте просторије, купатила и ходнике…

Шта је реконструисано?

Скоро 8000 кв. метара простора је реконструисано, који укључује и патологију, физикалну медицину, рендген и пријемну службу. Такође, ту је грудно одељење, неуролошко одељење и интерно одељење на три спрата које укључује и хемодијализу и коронарну јединицу и све остале одсеке који припадају интерном одељењу једне овако велике установе као што је наша. Следи реконструкција хируршког одељења и онда ће болница бити потпуно реконструисана.

Докторе ви имате велико ратно искуство?

Имам ратно искуство и као млад лекар, редовно у рату, био сам начелник санитета једне бригаде. Није лако било то организовати у таквим околностима. Та ратна искуства ми много значе сада. И ово је нека врста специјалног рата, битно је да се људи препознају, да се свакоме да своје место. Ја сам са својим људима стално у контакту, знам ко шта може и по томе их распоређујем. И онда то буде и на њихово и на моје задовољство. Онда то резултира једним оваквим квалитетним радом, што смо успели доказати у овој пандемији, као једна врло професионална, високоорга низована здравствена установа.

Ваш деда Обрен из Лике био би поносан на вас (деда Обрен имао девет синова)!

Ја се поносим својом породицом и пореклом, а надам се да и они то негде осете да су имали разлога у мене улагати.

Извор: medici.com Мозаик медицинских комуникација