1 2 3 4 5

Вести



БАКТЕРИЈСКИ МЕНИНГИТИС

Акутни бактеријски менингитис је тешко инфективно обољење изазвано бактеријама у току кога долази до стварања гнојног ексудата у субарахноидалном простору, а клинички се карактерише појавом менингеалних знакова и симптомa.

Најчешћи узрочници менингитиса су:

1.Haemophylus Influenzae

2.Neisseria meningitidis

3.Sterptococcus pneumoniae

Ове бактерије изазивачи су 75 - 80% бактеријских менингитиса. Бактеријски менингитис се јавља спорадично мада су могуће и епидемије. Приближно 70% оболелих припада узрасту до 5 година.

Инфекција се најчешће преноси респираторним путем преко капљица или секрета, а главни фактор ризика за обољевање је повећање броја клицоноша у осетљивој средини.

Клиничку слику бактеријског менингитиса карактеришу појава менингеалних симптома и знакова. Менингеалне симптоме чини комбинација системских појава као што су повишена телесна температура, малаксалост, повраћање и симптома од стране централног нервног система као што су главобоља и поремећај свести. Постојање менингеалних знакова омогућава ближе постављање дијагнозе која ће дефинитивно бити постављена лумбалном пункцијом. Укочен врат је менингеални знак који има велики значај нарочито код одраслих болесника са поремећајем свести. Болест најчешће почиње нагло, има прогресиван ток са развојем тешке клиничке слике. Код деце карактерише се високом телесном температуром, поспаношћу или неким другим поремећајем свести, главобољом, раздражљивошћу, муком, повраћањем и фотофобијом. Са наглим почетком и прогресијом болести јављају се и знаци повишеног интракранијалног притиска. Конвулзије се јављају у почетку болести, нарочито током прва три дана. Појава оспе готово редовно указује на менингококни менингитис. Код одраслих даје клиничку слику која је слична клиничкој слици болести код деце. Најчешће почиње сумптомима и знацима респираторне инфекције током које се јављају менингеални симптоми и знаци.

Дијагноза бактеријског менингитиса поставља се на основу карактеристичног налаза у цереброспиналној течности. Клиничка сумња на бактериски менингитис на основу присуства менингеалних симптома и знакова представља индикацију за лумбалну пункцију. Резултати прегледа цереброспиналне течности могу потврдити или одбацити дијагнозу бактеријског менингитиса. Култивисање цереброспиналне течности је "златни стандард" за дијагностику, после изолације узрочника могуће је урадити тестове осетљивости на антибиотике (антибиограм) што ће омогућити примену одговарајућег антибиотика.

Уколико се одмах започне са адекватном терапијом већ у току првих неколико дана запажају се јасни клинички знаци побољшања. Поправља се стање свести, долази до пада температуре, повлаче се неуролошки симптоми уз повлачење менингеалних знакова. У зависности од узрочника болест траје од 7 дана до неколико недеља.

Током бактеријског менингитиса могу настати различите компликације које могу отежати и продужити болест или оставити последице. Као најзначајније последице јављају се главобоља, епилепсија, заостајање у психомоторном развоју. Међу најзначајнијим и најчешћим последицама је оштећење или потпуни губитак слуха.

Нелечени бактериски менингитис најчешће се завршава смртно. Излечење се може постићи само применом одговарајућег антибиотика са циљем уништавања узрочника у цереброспиналној течности. До постизања бактериолошке потврде лечење се почиње емпиријском антибиотском терапијом, а након утврђивања бактеријске етиологије терапија се по потреби коригује. Иницијална антибиотска терапија усмерава се према највероватнијем узрочнику на основу узраста болесника и околности у којима је болест настала. Антибиотици се увек дају интравенски. Дужина терапије зависи од узрочника и стања болесника. Креће се од 7 до 21 дан по потреби и дуже. Заједно са антибиотком комбинује се и антиинфламаторна терапија кортикостероидима, антиедематозна терапија диуретицима ради смањења отока можданог ткива. Симптоматски се делује на снижавање повишене темературе, главобољу и конвулзије. Надокнада течности спроводи се уз опрез због постојања отока мозга.

Настанак појединих врста бактерисјских менингитиса могуће је превенирати применом антибиотика код особа које су биле у контакту са оболелим од бактериског менингитиса (хемопрофилакса) или применом вакцина (имунопрофилакса).

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић, Општа болница Панчево, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Извор:

Инфективне болести за студенте медицине, Медицински факултет Универзитета у Београду, Катедра за Инфективне болести