1 2 3 4 5

Вести



Стент/Аортокоронарни бајпас

Исхемијска болест срца настаје када је потреба срчаног мишића за крвљу већа од његовог снабдевања. Најчешћи узрок исхемије миокарда је атеросклероза коронарних артерија.

Постоје две коронарне артерије:лева (LCA) и десна коронарна артерија (RCA). Почетни сегмент леве коронарне артерије чини главно стабло (LM), а од њега се одвајају две гране:циркумфлексна артерија и предња силазна грана леве коронарне артерије. Коронарне артерије се одвајају од корена аорте и дају велики број мањих грана које исхрањују читаво срце. Процесом атеросклерозе долази до сужења коронарних артерија, а самим тим и до смањеног снабдевања срчаног мишића крвљу, односно кисеоником. Тромбоза такође може довести до сужења крвних судова срца или до њихове оклузије. Значајно сужење крвних судова срца је оно које смањује лумен крвног суда изнад 50%.

Коронарографија–представља инвазивну дијагностичку методу. Болесник је све време свестан. Под локалном анестезијом се изврши пункција препонске артерије или артерије руке, кроз коју се пласира специјални катетер. Под рендгенским праћењем катетер се уводи до коронарних артерија преко којег се у артерије срца убризгава контраст ради визуелизације крвних судова на рендгенском апарату. Процедура траје око 15 мин, а након завршене интервенције катетер се вади и на месту пункције врши компресија убодног места.

Инвазивна терапија коронарне болести:

Перкутана коронарна интервенција (PCI) коронарних артерија са и без уградње стента – представља инвазивну процедуру којом се отварају сужени или запушени крвни судови срца. Интервенција се врши у болничким условима, у локалној анестезији, болесник је све време свестан. Рендгенским праћењем се кроз препонску артерију или артерију на руци специјалним катетером дође до артерија на срцу. На месту сужења крвног суда се одговарајућим балоном рашири постојеће сужење и у наставку процедуре помоћу одговарајућих катетера, уколико је потребно, угради стент. Стент је изгледа мале цеви од жичане мреже, која се уводи до суженог или запушеног дела крвног суда, а затим се рашири надувавањем балона, те остаје утиснут у унутрашњу страну зида крвног суда. Једном пласирани стент заувек остаје у артерији. С временом он ураста у зид крвног суда подупирући га. Након процедуре пацијент мора узимати двојну антиагрегациону терапију: Ацетилсалицилна киселина и Клопидогрел у трајању од 12 месеци. У зависности од места пункције, болесник је, уколико је пункција извршена у препонској артерији, дужан да мирно лежи на леђима и не сме да савија ногу наредних 6 сати. Коронарна ангиопластика у великој мери повећава проток крви кроз претходно сужену или блокирану коронарну артерију, што смањује бол у грудима. Уградња стента не значи да се срчана болест губи. Потребно је редовно узимање терапије, престанак пушења, смањење нивоа холестерола у крви, одржавање нормалне телесне тежине, контролисање других хроничних болести, као што су дијабетес, повишен крвни притисак...

Аортокоронарни бајпас је операција на срцу којом се премошћује сужење коронарних крвних судова (крвних судова који исхрањују срце). За ово премошћење користе се артерије или вене узете са другог места тела где њихово присуство није неопходно. Помоћу њих се крв изнад места сужења доведе до места испод сужења. Тако срце добија довољну количину кисеоника потребну за нормалан рад. Крвни судови који се користе за бајпас се називају графтови. Постоје две основне врсте графтова: венски и артеријски. Венски графтови су због особина свог зида мање квалитетни и постављају се на крвне судове срца мањег значаја. Артеријски графтови су дуготрајнији и обезбеђују боље преживљавање.Артерија мамарија је графт који се највише користи и ставља се на предњу међукоморску грану леве коронарне артерије. Артерија мамарија исхрањује предњи зид грудног коша са кога се скине и једноставно пребаци на срце. Операција се углавном изводи на заустављеном срцу. Међутим у извесним случајевима могуће је урадити бајпас на срцу које ради. Операције на тзв. куцајућем срцу се изводе код болесника којима је потребан мањи број премошћења или код ризичнијих болесника уколико је то могуће. Болесник треба да зна да је број бајпаса релативан и да не одговара увек тежини болести. Болесник који је добио четири бајпаса није обавезно “болеснији” од оног који је добио само један бајпас. Стање крвних судова срца, функција леве коморе и придружене болести одређују тежину кардиохируршког болесника. Болесник након операције мора суштински да промени начин свог живота и исхране како би максимално продужио трајање бајпаса.

Текст на основу извора уредила др Тања Мрђан

Извор података:

Катедра интерне медицине Медицинског факултета у Београду – „Интерна медицина“, пето издање, Београд, 2009. год

https://www.mayoclinic.org/tests-procedures/coronary-angioplasty/about/pac-20384761

https://www.mayoclinic.org/tests-procedures/coronary-bypass-surgery/about/pac-20384589