Аутоимуне болести

Аутоимуне болести изазивању стање када наш имуни систем грешком напада наш организам.
Имуни систем служи да нас чува од бактерија и вируса и када се тело осети угроженим шаље читаву армију ћелија које нападају бактерије и вирусе.
У нормалним ситуацијама, имуни систем зна разлику између ћелија које нападају наше тело и наших ћелија.Код аутоимуних болести, имуни систем погрешно види неке од наших делова тела као стране и тада лучи протеине који се зову аутоантитела који нападају наше здраве ћелије.

Неке аутоимуне болести, као што су мултипла склероза и лупус, могу да се преносе с генерације на генерацију. Ово не мора да значи да ће сваки члан породице оболети, али ће бити носилац болести која се може манифестовати у некој од следећих генерација.
Број оболелих од аутоимуних болести расте, па истраживачи сматрају да и окружење игра велику улогу у потенцијално оболевању – инфекције и контакт са одређеним хемикалијама могу изазвати да се аутоимуна болест испољи брже.

Најчешће аутоимуне болести:
Дијабетес тип 1- Панкреас производи инсулин, који регулише ниво шећера у крви. Код људи који пате од дијабетеса тип 1, имуни систем напада и уништава ћелије које производе инсулин у панкреасу.
Висок шећер временом оштећује крвне судове, али и органе као што су срце, бубрези, очи и нерви.

Лупус- Ретка и условно речено тешка болест која се испољава многобројним симптомима и тегобама, лупус је једна од највећих „мистерија“ у медицини и дан данас. Откривен још у 18. веку, ово обољење се још увек тешко дијагностикује и третира. Имуни систем особе оболеле од лупуса напада више органа истовремено у различитом интензитету – кожу, зглобове, бубреге, мозак, срце и др.

Грејвс-Безедовљева болест- Напада тироидне (штитне) жлезде чинећи да оне производе веће количине хормона. Хормони штитне жлезде контолишу метаболизам и потрошњу енергије у организму. Симптоми прекомерног лучења ових хормона најчешће су нервоза, висок пулс, нетолеранција на топлоту и губитак килаже. Оно што је карактеристично за Грејвс-Безедовљеву болест су изражене промене на рожњачи ока. Чешће се јавља код жена.

Симптоми аутоимуних болести:
У почетку развоја ових болести пацијенти могу имати симптоме као што су малаксалост, повишена телесна температура, губитак тежине, а у каснијем току могу да се јаве болови и отоци зглобова, промене на кожи, опадање косе, афте у устима, промене у крвној слици, поремећај рада органа и наравно повишени запаљенски фактори у лабораторијским анализама крви.

Како се аутоимуне болести третирају?
Аутоимуним болестима нема лека, али могу да се контролишу како би се упанли процеси у организму смањили. Лекови често укључују антиинфламаторне лекове. Лекови се користе како би се бол, оток, умор и осипи на кожи смањили или потпуно нестали. Савет је свакако обратити пажњу на исхрану и благи тренинг.

Тренутно је познато више од 80 аутоимуних болести чији се симптоми преклапају, те је тешко дијагностиковати их. Аутоимуне болести су чешће код жена и често се преносе с колена на колено. Тестирање крви на антитела може бити од велике помоћи докторима да дијагностикују болест, а лечење укључује терапију која ће смањити претерану реакцију антитела и умирити инфекцију.

Извор:
https://www.seracell.rs/autoimune-bolesti/
https://www.medigroup.rs/strucni-tekstovi/autoimune-bolesti-simptomi-terapija
https://www.vita34.co.rs/autoimune-bolesti-lecenje/

Текст на основу извора уредила Александра Тодоровић медицинска сестра, Одељење неурологије, Општа болница Панчево.