1 2 3 4 5

Вести



АУТИЗАМ

Аутизам је сложен развојни поремећај који омета нормалан развој социјалних и комуникационих вештина. Открива се у раном детињству, најчешће пре навршене треће године живота, иако се у ретким случајевима може испољити и тек доста касније. У популацији дечака овај поремећај је чак 4 пута чешчи него код девојчица.

Општа карактеристика овог поремећаја је смањена могућност емоционалног реаговања на околину, поремећај развоја говора, недостатак комуникационих вештина, како вербалних, тако и невербалних као и репетитивност у понашању. Интензитет може варирати од веома благог, до ступња у ком дете делује потпуно одсечено од везе са спољашњом средином.

Узрок:

Иако је подручје истраживања аутизма веома развијено, тачан узрок ове појаве је и даље непознат. Познато је да ово стање има везе са биохемијским и неуролошким променама на мозгу, али не и одакле те промене потичу.

Симптоми:

Аутизам се најчешће појављује већ у првим месецима живота. Дете слабо реагује на гласове, додиривање, визуелну стимулацију, а присутни су и поремећаји ритма храњења и спавања.

Предшколска деца су ћутљива, одсутна и не учествују у игри са вршњацима, већ највећи део времена проводе сама. Са друге стране, могу бити наметљива и упорна у настојању да остваре интеракцију, на веома једностран и за другу децу неразумљив начин. Немају развијену емпатију и могућност да адекватно распознају осећања и жеље других, или да на уобичајени начин покажу своје. У интеракцији је карактеристичан и изостанак очног контакта.

Емоције код ове деце су на моменте веома преплављујуће, а некад се може чинити да уопште не постоје. Смањена могућност адекватне перцепције спољашњих збивања доводи до тога да се неадекватно реагује на ситуацију, али то не значи да се реакције уопште не јављају. Аутистична деца имају другачији доживљај себе и света у односу на другу децу, али то 'другачије' и даље не значи неосетљивост.

Развој говора је успорен, а некада може и потпуно да изостане. То су абнормалности говора типа ехолалије (речи или фразе које дете понавља непосредно пошто их је чуло), метафоричног говора, спајања или речи у нову реч, измишљену...

Доста је раширено мишљење да деца са аутизмом имају нормалну интелигенцију, чак и надпросечну. Међутим, чињеница је да када се примене тестови интелигенције, отприлике две трећине добијају резултате испод нивоа просека. Такође је специфично и одсуство способности имагинације односно замишљања као и немогућност извођења сложених мисаоних радњи (анализа, синтеза, апстракција, генерализација, индукција, дедукција…).

Опсег интересовања је сужен, присутна су опсесивно-компулзивна понашања, ритуалност и рутинизираност дневног ритма. Аутистична деца имају снажну потребу за поштовањем рутине, па се код било какве промене устаљеног ритма јавља анксиозност, појачава дезорганизованост, а нису ретки ни напади беса, агресивног и аутоагресивног понашања.

Ова деца су често преосетљива на звуке или тактилне подражаје, па свака врста притиска може довести до експлозије. Треба имати на уму да викање, скакање, јурњава немају исто значење код аутистичне деце и оне која тај проблем немају. То је њихов начин да изразе своје доживљаје, а такав је јер им њихово стање не допушта друге опције. Иако аутистично дете може реаговати претерано бурно, оно то неће радити без разлога или из неког хира, већ зато што се осећа угрожено.

Лечење и третман:

Лечење аутизма треба почети чим се код детета дијагностикује аутизам, јер се тада постижу најбољи резултати.

Код тежих облика аутизма, самосталан живот таквих особа је готово немогућ, док је код блажих облика, самосталан живот могућ, а циљ лечења је поправити функционисање детета у свакодневном животу.

Терапија се обично прилагођава дететовим потребама. Ако се крене рано са интензивним, упорним програмима едукације и бихевиоралне терапије, може се помоћи детету да достигне одређени ниво самосталности, социјалних и радних вештина.

Сви који су ангажовани око третмана морају покушати да схвате аутистично дете. Оно има емоције и потребе. Њему су потребни ослонац и нежност, али пре свега жеља да га неко разуме. Аутистична деца да би разумела нас, користе изузетно велики напор, који треба респектовати и узвраћати кроз знаке љубави и хтења да оно буде здраво и срећно, у том свом свету који дете није само изабрало.

Текст припремила Марија Турењанин, дипломирани психолог

Извори:

www.stetoskominfo.com

www.logomedica.rs

www.centarbgd.edu

www.akademijauspeha.com