1 2 3 4 5

Вести



Атопијски дерматитис

Готово свако од нас је чуо за појам екцем и употребљава га за сваки проблем који се јави на кожи, али није увек баш тако. Екцем представља групу запаљенских обољења коже у које спада и атопијски дерматитис о коме ћемо сада више говорити.

Појам атопија представља наследну склоност која се манифестује бурнијим реаговањем на уобичајене стимулусе из спољашње средине. То су најчешће сапун, вуна, зној, инфекција, полен, емоционални стрес, влага, хладноћа и многи други, који се у овом случају називају алергени. Већина људи у контакту са овим алергенима нема никакве проблеме, али особе које имају имунолошки поремећај у контакту са њима развиће одређене симптоме. Манифестације атопије могу бити:
1. На кожи, када се говори о екцему, алергијском дерматитису,
2. На дисајним органима, када је реч о астми или алергијском ринитису,
3. На очима када се јавља алергијски коњунктивитис.

Атопијски дерматитис је хронично, незаразно обољење (дакле не може да се пренесе на друге), али дуго траје и захтева доста стрпљења током лечења. У питању је наследно обољење где на пример деца чија оба родитеља имају атопијски дерматитис имају 81% шансу да и сама развију атопијски дерматитис.
Симптоми и клинички знаци се могу јавити у било ком периоду живота, чак и у зрелом добу. Уобичајено почиње у раном детињству, тачније у 60% случајева се јави до 1. године, а у 85% случајева пре 5. године живота. Потом симптоми могу постепено да слабе или чак потпуно да нестану до пубертета, али се може десити и да болест траје током читавог живота.

Код овог обољења се јавља сува кожа, иритација, запаљење коже које се манифестује у виду мање или више црвених поља са љуспањем где је кожа храпава на додир, а све је праћено осећајем свраба. Свраб у овом случају није узрок промена, већ је последица онога што се дешава у дубљим слојевима коже. Код деце долази до поремећаја сна, јер их свраб буди током ноћи и тера их на чешање. Код овакве деце родитељи могу да примете да када је дете рецимо болесно, или после вакцинације, или ничу зубићи може доћи до погоршања симптома. То често изазове забринутост, али реч је о нормалном току болести које има своје мирне фазе и фазе погоршања, нарочито када је дете ослабљеног имунитета.
Свраб може да се јави само на пар локација, нарочито су осетљиве уши, поглавина, врат, лакатне и затколене јаме, зглобови ручја, шаке, чланци и горње површине стопала или може цела кожа да сврби. Код ових особа је снижен праг за свраб тако да је он код њих више изражен и покретач је других манифестација. Наиме сува кожа сама по себи сврби, а још кад је изложена неким од претходно набројаних алергена изазива још већи свраб који је код атопичара још наглашенији и онда креће зачарани круг. Особа се чеша да би ублажила свраб, а само чешање изазива још већи свраб и тако све у круг, када се проблем продубљује и долази до компликација. Чешање доводи до оштећења коже када се јављају ране, а сува кожа која затеже склона је пуцању и тада настају рагаде. Овако настале ране и рагаде представљају улазно место за микроорганизме и долази до инфекције која може дати озбиљније компликације нарочито код мање деце. Зато је неопходно придржавати се мера неге коже и превенције да до инфекције не дође.

Највећи проблем код атопијског дерматитиса је сува кожа која је изузетно осетљива на бројне сапуне и детерџенте који нису намењени таквој кожи. Такође дуготрајно излагање води, нарочито врућој током купања, као и разни парфеми, конзерванси у различитим кремама могу додатно исушити кожу. Зато је неопходно у свакодневну негу уврстити препарате који су намењену управо кожи атопичара и имају улогу да смирују и хране овакву кожу, те је зато дозвољена њихова свакодневна примена. На нашем тржишту постоји доста оваквих препарата, од којих се неки користе током туширања за прање коже уместо обичног сапуна, након чега иду топијски овлаживачи, у облику креме или млека који садрже различите супстанце попут урее, вазелина, ланолина, масних киселина и других. То су препарати који благи, смирују иритирану кожу и погодни су за примену од првог дана рођења.
Код тежих облика могу се користити топикални кортикостероиди различите јачине, а број и дужину примене одређује искључиво дерматолог, јер због страха од кортикостероида они се или не примењују или се примењују на погрешан начин, а у овом случају су јако важни у лечењу. Код јасних знакова бактеријске инфекције примењује се антибиотска терапија. Новијег датума су лекови топијски инхибитори калцинеурина (такролимус и пимекролимус) одобрени за лечење атопијског дерматитиса 2001.године.
За смиривање свраба могу се применити орални антихистаминици, нарочито у по подневним сатима да би свраб био мањи током ноћи. На нашем тржишту се могу наћи и препарати са различитим помоћним супстанцама, који се у виду спреја или стика у сваком тренутку могу нанети на кожу и за кратко време смањују свраб. Утицај додатака у исхрани на развој атопијског дерматитиса је недавно анализиран и на основу истраживања видело се да додавање пробиотика (нарочито „Lactobacillus rhamnosus GG и Lactobacillus casei“ ), мајци и одојчету спречава појаву и смањује интензитет дерматитиса.
Важно је и напоменути да се после лечења, а местима претходних лезија може јавити измењена боја коже која сада може бити тамнија или пак светлија од нормалне боје коже. То је све последица упале која је постојала на нивоу коже и поремећај боје може да се одржава годинама.

Лечење атопијског дерматитиса је изазов како за болесника тако и за целу његову породицу, нарочито када су у питању деца, али и за дерматолога. Болест је променљивог и непредвидљивог тока, а пошто је кожа орган који је доступан свачијем погледу код оболелих може изазвати тешкоће психолошке природе у различитој мери, нарочито код деце. Нису доступна терапијска средства која би довела до потпуног излечења, а потребни су велика упорност и труд током лечења, те је само лечење врло сложено и захтева индивидуални приступ сваком болеснику. Неопходно је да особе са атопијским дерматитисом прихвате да је нега овакве коже најбитнија и да мора бити свакодневна. Као што особе са високим крвним притиском пију лекове сваки дан или особе са дијабетесом узимају терапију сваки дан, тако и оваква кожа захтева своју свакодневну терапију која се у овом случају примењује у виду мазања коже.

Примећено је да се атопијски дерматитис све више јавља код људи у земљама широм света, те се доста пажње посвећује приближавању ове болести становништву у оквиру школа о атопији. У складу са тим у нашој земљи се од 2017. године организује једна таква „Школа атопије“ у којој су предавачи педијатар-алерголог, дерматолог и психолог који су ту за сва питања. Школа је бесплатна, одржава се у Београду и Новом Саду, а заинтересовани родитељи се могу пријавити путем сајта „www.atopijskidermatitis.rs“ где се могу прочитати и бројни други корисни савети.

Текст на основу извора уредила др Тијана Брадић Бркић, лекар на специјализацији на одсеку Дерматовенерологије, Општа болница Панчево

Извори:
„Дерматовенерологија са пропедевтиком: Уџбеник за студенте медицине“- проф. др Лалевић - Васић,проф. др Меденица, проф. др Николић
„Дерматологија“, други том - проф. др Карадаглић
www.atopijskidermatitis.rs