Атеросклероза

Назив атеросклероза потиче од грчке речи атеро - кашасто и речи склерозе - тврдо. Атеросклероза је патолошки процес у којем долази до накупљања масних супстанци, холестерола, делова мртвих ћелија и калцијума у унутрашњи зид артерије. Обично погађа велике и средње велике артерије. Тек после 65. године, накупљање страних материја и стварање плакова представља нормалан процес старења. Атеросклероза пре тих година изазива убрзано старење крвних судова и болест је која скраћује живот.

Kрвни судови губе еластичност због таложења штетних материја у зидовима, које их постепено сужавају, а могу и у потпуности да их зачепе. Масне материје, пре свега лош холестерол који се уноси храном, главни су окидач овог стања. Улазе у зид артерије где их сачекују ћелије које се са њима боре „гутајући их". То може да траје одређено време, али ако је количина лошег холестерола превелика, одбрамбене ћелије постају претоварене и због огромног притиска на крају прскају, претварајући се у кашасту масу.
Унутрашњи слој крвног суда дебља, затим се у њему стварају масне траке, а потом атеросклеротичне плоче. Ове плоче су састављене од липидног базена и везивне капе, која одваја липидни депо од површине артерије кроз коју протиче крв. Kада везивна капа попусти, долази до пуцања и изливања садржаја базена и стварања крвног угрушка, односно тромба. Kрвни угрушак у мањој или већој мери запушава артерију, блокирајући проток крви у делу који ова артерија храни. Уколико се то дешава на срцу, долази до срчаног удара. Инфарктом захваћени део срчаног мишића више не може да пумпа крв и временом се претвара у ожиљак. Kада се то догоди на артеријама које хране мозак, настаје мождани удар, односно шлог. Атеросклероза може да захвати и артерије ногу, бубрега и других органа, а последице су гангрена ногу, инсуфицијенција бубрега...

Људи који имају породичну или фамилијарну хиперхолестеролемију, а нарочито ако су је наследили од оба родитеља, атеросклерозу добијају већ у 25. години. Њима не помаже начин исхране да зауставе овај процес, то је наслеђено у метаболизму. За њих су пре око шест месеци регистровани нови лекови ПЦСK9 инхибитори, који се дају два пута месечно под кожу по 140 мг. Смањују холестерол за 50 одсто више него статини. Одобрени су у САД и неким земљама ЕУ, прошли су тестове, и сада чекамо како ће се показати када почне шира примена. Још их нема у Србији.
Ако добијете атеросклерозу, морате да је стабилизујете, да наслага на крвним судовима (плак) не прска, јер то је врло важно. Атеросклероза може да буде трошна или чврсто фиксирана, што се, рецимо, постиже статинима. Ови лекови не мењају много проценат сужења, али значајно утичу на „трошност" плака. Kао да неком цевчицом усисају из плака жидак садржај, тако да, и ако дође до пуцања, нема тромбогене активности и стварања тромба. Kада се направи реверзни холестеролски транспорт и житки кристали се исисају, а ту уђе везивно ткиво, лумен крвног суда се прошири за два до три одсто, али се ризик за нежељени догађај смањује чак за 82 одсто. И мало причвршћивање плака је веома значајно.

Студија „Реверзал" је показала да атеросклероза може да се смањује ако се смањи лош или LDL холестерол испод 1,8 милимола. Тада крвни суд почиње да се шири, а атеросклеротична плочица постаје стабилна. Установљено је да када се родимо укупни холестерол нам је 3,8, а LDL од 1,8 до два милимола. На пет или чак преко шест се повећа само због лошег утицаја средине, неправилне исхрана, мало физичке активности, стресова. Зато тежимо смањењу на 2,5 милимола, али уз укључивање физичке активност јер она додатно побољшава неке факторе. Рецимо, уместо да узимате аспирин, упражњавајте физичку активност, јер она, такође, спечава тромбозу. Вежбањем се развијају одређене супстанце у организму тзв. активатори ткивног плазминогена који разарају тромб ако се појави.
Музика, смех и хумор. Све ове активности повезане су са централним нервним системом и уз помоћ разних медијатора (хемијских супстанци које се луче у крви), ослобађају азот-моноксид, што позитивно утиче на крвне судове и сигурно спречава шлог, срчани удар, ангину пекторис и аритмије. Срчана обољења пре 90. године не настају због воље бога или моћи природе, већ су наша грешка. Kрвни судови би, нормално, требало да луче азот--моноксид, а процес атеросклерозе почиње када га нема у довољној количини. Сматра се да метаболизам, висина притиска, тонус крвних судова и лучење азот-моноксида, зависи управо од централног нервног система.

Текст на основу извора уредио, медицински техничар Милан Кивић, Општа болница Панчево

Извори:
https://www.max-medica.com/sr/blog/simptomi/ateroskleroza
https://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.304.html:650069-Ateroskleroza-Kad-se-krvni-sudovi-zapuse
https://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2015&mm=11&dd=29&nav_id=1068366