1 2 3 4 5

Вести



Апсцес мозга

Апсцес мозга је узрокован упалом и накупљањем инфективних материја из локалних (упала ува, зубног апцеса, инфекција параназалних синуса, инфекција од мастоид ваздушних ћелија темпоралне кости, епидуралног апцеса) или удаљених (плућа, срце, бубрега итд.) инфективних жаришта унутар можданог ткива. Инфекија се може увести путем фрактуре лобање након трауме главе или након хирушких процедура. Обично је повезан са уриђеним срчаним манама код деце. Чешћи је код мушкараца у односу на жене 3:1. Може настати: хематогеним ширењем, дирекним ширењем, након пенетрантне повреде главе или хирушке интервенције.

Симптоми можданог апсцеса су узрокованим комбинацијом повећања интракранијалног притиска (главобоља, повраћање, збуњеност, кома), инфекције (грозница, умор) и фокалног оштећења можданог ткива (хемипареза, афазија). Најчешћи симптоми су главобоља, поспаност, конфузија, епилептични напади, хемипареза или отежаност говора. Симптоми зависе од локализације апсцеса у мозгу.
Апсцес у церебелуму може довести до клиничких симптома компресије можданог стабла и хидроцефалуса. Неуролошки преглед може открити укочен врат у повременим случајевима (погрешно указују на менингитис). Чувена тријада грознице, главобоње и фокалних неуролошких налаза указује на апсцес мозга.

Најбоље дијагностичке процедуре за дијагностиковање апсцеса су КТ и НМР. У почетној фази инфламације (церебритис), лезија нема капсулу и тешко је разликовати од других лезија. У року од 10 до 12 дана јавља се препознатљива капсула. Лумбална пункција је контраиндикована код ових стања јер потенцијално може изазвати да се ткиво мозга креће преко структура унутар лобање. Прстен се такође може наћи и код церебралних хеморагија и неких других тумора. Међутим, код фулминантне грознице, фокалног неуролошког налаза и знацима интракранијалног притиска, као највероватнија дијагноза се може навести мождани апсцес.

Најбољи начин лечења је идентификација узрочника пре започињања антибиотске терапије. Апсцес мозга може изазвати смрт уколико се не лечи антибиотицима. Најчешће се настављају давати током 4 до 6 недеља, а КТ и МРИ се понављају сваке две недеље. Ако се инфекција не излечи антибиотицима и апсцес има више од 3цм, мора се евакуисати неурохирушки.
Хирушки третман може бити:
* аспирација садржаја апсцеса,
* хирушко одстањивање,
* екстерна дренажа,
* пласирање антибиотика унутар апсцеса.
Сви хирушки третирани пацијенти морају имати антибиотску терапију и антиепилептичку терапију. Често мождани апсцес узрокује повишење притиска и едем мозга. Могу се давати кортикостероиди и лекови попут манитола да смање оток мозга и смање интракранијални притисак. Хипербарична терапија кисеоником смањује интракранијални притисак и делује бактерицидно.

Текст на основу извора уредила др Јелена Гуцијан, Општа болница Панчево

Извор:
Неурологија, Ненад Живковић, Београд. 2015год.