Антракс

Антракс је инфективна болест животиња – посебно домаћих, попут крава, оваца, коза, изазвана бактеријом Bacillus anthracis. На човека се преноси директним контактом са оболелим животињама, или њиховим продуктима (вуна, кожа, длака).

Нажалост, антракс, који је у прошлости био болест која се обично јављала код сточара, последњих педесетак година се користи у терористичким нападима због своје изразито високе смртности и релативно лаког начина преношења. Смртност је готово стопроцентна уколико се не предузму мере лечења.

Постоје три форме антракса: кожна, уједно и најчешћа, следи инхалациона форма, и најређа од свих, гастроинтестинална.

B.anthracis је грам позитивна бактерија распрострањена у земљишту одакле у облику „споре“ прелази у организам животиње ингестијом, након чега се ослобађа вегетативна форма која ствара токсине. Човек се зарази антраксом на један од следећих начина: током руковања животињским продуктима ( кожа, вуна, месо), када бацил продире у организам кроз микрооштећења на кожи, кроз посекотине итд. Инхалациона, уједно и најагресивнија форма антракса, добија се удисањем прашине која садржи „споре“ антракса, а гастроинтестиналана се добија конзумирањем зараженог меса.

Инхалациона и гастроинтестинална форма антракса убијају у року од неколико сати до неколико дана.

Клиничка испољавања:

Кожни антракс – инкубациони период траје од неколико сати, до једног дана. Почињ сврабом на месту уласка бацила, потом се стварају безболна папула и пустула. Крајњи стадијум се одликује стварањем црне красте ( есхаре) која је сигуран знак антракса. Због тога је у прошлости, антракс називан и „црни пришт“.

Инхалациони антракс – инкубација траје од 1 до 7 дана. У почетку симптоми одговарају грипу – повишена телесна температура, дрхтавица, главобља, малаксалост, презнојавање. Следећа фаза, око 5 дана након „грипозне“, манифестује се изразито високом телесном температуром (преко 40), падом крвног притиска, израженим отежаним дисањем, недостатком кисеоника. Смрт настаје у року од 24 до 36 сати.

Гастроинтестинални антракс – инкубација траје око недељу дана и карактерише се двема формама. Орофарингеални и абдоминални. Први се манифестује повишеном телесном температуром, отоком лимфних жлезда врата, отежаним гутањем, малаксалошћу. Абдоминална форма се испољава јаким боловима у стомаку, губитком апетита, крвавим столицама, повраћањем, повишеном температуром. Након два до три дана тегобе попуштају, развија се асцит и смрт услед шока.

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, анамнестичких података који указују на припадност ризичним групама (радници текстилне, прехрамбене индустрије итд), и лабораторијске потврде присуства бацила у изолованом материјалу.

Лечење је неопходно у свим случајевима и обухвата агресивну примену високих доза антибиотика и надокнаде течности. Америчка агенција за храну и лекове, одобрила је употребу вакцине против антракса која се показала као успешна у борби против ове опаке болести. Код сваког потврђеног случаја антракса, обавезно искључити биотероризам као узрок.

Најажурнија база свих података везаних за антракс налази се на сајтовима Америчке агенције за храну и лекове, као и Центра за контролу и превенцију болести америчке академије наука.

Др Владан Перић, Опша болница Панчево