1 2 3 4 5

Вести



РАЦИОНАЛНА УПОТРЕБА АНТИБИОТИКА – ПРВИ КОРАК У ПРЕВЕНЦИЈИ АНТИБИОТСКЕ РЕЗИСТЕНЦИЈЕ

Једно од највећих открића и достигнућа 20. века у медицини и науци уопште, представља откриће пеницилина. Његово увођење у клиничку праксу довело је до револуције у лечењу бактеријских инфекција. Примена антибиотика у лечењу различитих бактеријских инфекција, спасила је и спашава милионе људских живота али генерално, упркос огромном значају антимикробних лекова за све области медицине, несумњиво је да се ови лекови употребљавају далеко чешће него што је то оправдано.

Иако ови лекови испољавају селективну токсичност у односу на микроорганизме, ипак испољавају и нежељене ефекте, па болеснике, без оправданог разлога не треба излагати непотребним ризицима. С друге стране, прекомерна, погрешна а нарочито неоправдана употреба антибиотика доводи до све веће резистенције међу микроорганизмима што данас представља огроман здравствени проблем у целом свету.

Под појмом антибиотске резистенције подразумева се отпорност бактерије на деловање антибиотика и њену способност да се неометано размножава у присуству тог антибиотика. У 20. веку развој антибиотске резистенције био је праћен откривањем и стављањем у промет нових група антибиотика, међутим последњих двадесет година, долази до застоја у развоју нових супстанци а на скоро све постојеће уочена је резистенција услед сталног повећања потрошње ових лекова.

Нека истраживања показују да око 700.000 људи у свету годишње умире због неуспеха антимикробне терапије услед резистенције бактерија.

Антибиотска резистенција се најчешће среће у секундарној и терцијарној здравственој заштити, где је и употреба антибиотика распрострањенија али се све чешће јавља и у примарној здравственој заштити где све већу учесталост резистенције испољавају Escherichia coli и Neisseria gonorrhoeae. Међу грам-позитивним бактеријама, највећи степен резистенције уочен је код Staphylococcus aureusa, Enterococcus врста, Sreptococcus pneumonie али и Mycobacterium tuberculosiс . Грам-негативне бактерије су у међувремену створиле резистенцију на готово све расположиве антибиотике а међу најризичнији инфекцијама су оне чији су узрочници: Klebsiella pneumoniae, Pseudomonas aeruginosa и Acinetobacter baomanii.

Даље треба нагласити да и веома широка примена антимикробних лекова у ветерини и пољопривреди, поред развоја резистенције може имати и друге неповољне ефекте на човека и на читав екосистем. Због свега тога, веома је важан рационалан приступ у примени ових лекова у свим областима.

Дакле, изузетно је важна правилна и рационална примена антибиотика, она подразумева процену лекара који антибиотик се сме употребити, када, у којој дози и колико дуго, узимајући у обзир добро познавање механизма деловања, спектра дејства, токсичности, фармакокинетских особина ових лекова, међусобног синергизма и антагонизма, као и цене, што све заједно доприноси унапређењу фармакотерапије.

Проблему антибиотске резистенције потребно је приступити озбиљно како би се избегао катастрофалан, али реалан сценарио, према коме ће човечанство у будућности све више умирати од инфекција које се неће моћи излечити постојећим лековима.

Текст припремило Одељење за медицинско снабдевање.

Извори:

www.farmakom.rs/course/view.php?id=21&lang

Farmakoterapijski vodič F.V. 6, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije