1 2 3 4 5

Вести



Шта треба да знате о антибиотицима

Случајним открићем 1928. године човечанство је постало богатије за један од најважнијих лекова у историји медицине и почело је ново доба борбе против заразних болести и њихових узрочника – микроба. Проучавајући културе стафилокока, професор бактериологије Александар Флеминг уочио је да неке плесни разарају околне колоније бактерија. По имену плесни, Пенициллиум нотатум, супстанца је названа пеницилин. Први пут је примењен на човеку 1941. године и тако је ушао у историју као успешан лек који је спасио хиљаде рањеника током II светског рата. Следила су и открића других антибиотика и данас они нису само продукти гљивица и плесни, него и високом технологијом произведени синтетичка једињења који заузимају важно место у лечењу инфективних и паразитарних болести. Антибиотици су лекови који спречавају раст бактерија и примењују се у лечењу бактеријских инфекција.

Међутим, претерано одушевљење ефектима антибиотске терапије довело је до њихове масовне и некритичне употребе, што је убрзо створило озбиљан проблем који сваким даном постаје све већи-отпорност и неосетљивост микроорганизама на њихово дејство. Антибиотици спадају у најчешће прописиване и коришћене лекове. Анализе потрошње антибиотика указују на њихову нерационалну примену. Најмање 30% хоспитализованих болесника прима један или више антибиотика, што износи 15-30 % трошкова здравствене заштите. Када бактерије постану отпорне на лекове за лечење инфекција, лечење болесника биће дуже, а може бити и неуспешно и завршити лоше по болесника. На крају бисмо се могли наћи у ситуацији у којој више немамо делотворних лекова за лечење бактеријских инфекција.

Антибиотици лече искључиво бактеријске инфекције, или се користе за спречавање неке бактеријске инфекције. Ни прехладу ни грип не можемо лечити антибиотицима.

Србија је у односу на европске суседе прави рекордер у неконтролисаној потрошњи антибиотика, а узимање ових лекова као бомбона може оставити озбиљне последице по здравље. Дванаест бактерија које представљају највећу претњу здрављу, постале су отпорне на већину антибиотика. Зато је битно да лекар буде тај који ће препоручити који антибиотик да се користи, када, у којој дози и колико дуго. Улога фармацеута је ту да саветује како се антибиотик користи, да упозори на могуће алергијске реакције, на интеракције са бројним другим лековима, на интеракције са храном. Уз правилну употребу и савете фармацеута развој резистенције се може смањити.

Уз проблем развијања отпорности бактерија постоји још један проблем неадекватне употребе антибиотика. Развијање системских и гљивичних инфекција, пре свега кандидијазе. Свако ко три месеца узастопце узима антибиотике, има повећан ризик да му се кандида разложи у цревима и да токсине које излучује прошири кроз слузокожу по целом организму. Стога се препоручује да током антибиотске терапије, црвену флору заштитимо паралелним узимањем пробиотика. Пробиотик делује ако се уноси пре или током коришћења антибиотика. Пробиотике не вреди пити након завршене антибиотске терапије и када се већ појави гљивична инфекција јер гљивице својим токсинима уништавају пробиотик.

Из тог разлога, главна препорука лекара гласи:
- Не узимајте антибиотике на своју руку, не скраћујте лечење иако су тегобе прошле, не прескачите дозу и пијте лек у тачно прописано време и ни случајно не дајте лек другима, односно немојте га чувати за другу прилику. Грип и друге вирусне респираторне инфекције најчешће пролазе самоизлечењем и антибиотици немају никакав утицај на ова обољења.

Текст на основу извора уредио Милан Кивић, медицински техничар

Извори:
https://zena.blic.rs/zdravlje/antibiotici-sta-morate-da-znate/k4v440y
https://www.b92.net/zdravlje/prevencija.php?yyyy=2011&mm=01&nav_id=484683
http://www.stetoskop.info/Pravilna-primena-antibiotika-485-c12-content.htm
http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/2889928/kada-i-koliko-dugo-se-koriste-antibiotici.html