1 2 3 4 5

Вести



АНОРЕКСИЈА НЕРВОЗА

Анорексија нервоза представља синдром са низом ендокринолошких, других органских и психолошких промена. У основи лежи одбијање хране, односно узимање минималних количина хране услед неописивог страха од гојазости. Булимија нервоза представља сличан поремећај код које се повећано узимање хране коригује изазивањем повраћања.
На развој анорексије могу утицати бројни фактори попут женског пола, породичне историје поремећаја исхане, амбициозне личности које имају тенденцију перфекционизма, особе са ниским нивоом самопоштовања, особе које имају тешкоћа са социјализацијом. У последње време се све више спомиње и генетска предиспозиција, али ови наводи нису још потпуно испитани.

У основи је психијатријски поремећај који се огледа у измењеној представи о сопственом телу. Особа има утисак да је гојазна, тако да не узима храну а да би додатно смршала често упражњава додатну физичку активност.
Анорексија не представља само губитак телесне тежине и психичке промне већ је то озбиљна болест која може угрозити живот пацијента због угрожености рада бројних органа и органских система (срце, бубрези, јетра, органи за варење, неуролошки систем, репродуктивни систем, кожа, хематолошки систем... ).
Код пацијената са анорексијом постоји јасно изражена мршавост (телесна тежина је минимално 15% испод предвиђене за пол и узраст). Особе нису задовољне изгледом ни када су екстремно мршаве. Кожа је сува и испуцала, коса опада, а нокти су кртији и лакше се ломе. Пацијенти се жале на честе главобоље, вртоглавице и несвестице, често постоји депресија или раздражљивост, као и социјлано повлачење. Постоји низак крвни притисак, јавља се осећај лупања срца (палпитације) често се јавља хронични затвор, брадикардија, кости су склоније преломима, менструације постају неуредне све до потпуног губитка менструације (аменореја), телесна темпетратура је нижа од нормалне (хипотермија).

Дијагноза се поставља на основу анамнезе са клиничком сликом и објективним прегледом. На основу клиничке слике анорексија се рангира на лаку, умерену и тешку. Неопходно је урадити детаљно лабораторијско испитивање, у смислу крвне слике са леукоцитарном формулом (постоји анемија, тромбоцитопенија и леукоцитопенија), постоји низак ниво шећера у крви (хипогликемија), низак ниво протеина у крви (хипопротеинемија i хипоалбуминемија), параметри функције бубрега и јетре могу бити нарушени (уреа и креатинин повишени код дехидратације, јетрине трансаминазе могу бити повећане). Због често присутног поремећаја нивоа електролита, у организму постоје поремећаји срчаног ритма, те је потребно начинити и прелед срца ЕКГ-ом.

Циљ лечења је да се нормализује однос према уношењу хране и телесна тежина. Лечење се састоји од примене психијатријских метода и лекова. Од лекова се највише користе антидепресиви уз напомену да могу изазвати срчане аритмије. Тежи случајеви се лече болнички парентералном исхраном уз надокнаду електролита, нарочито фосфата. У лечење морају бити укључени нутрициониста, ендокринолог и психијатар.
Потпуна нормализација постиже се у око 50% болесника, док се смртност бележи у 4-6%.

Текст на основу извора уредила др Мартина Цветковић, клинички лекар на Одељењу инфективних болести, ОБ Панчево.

Извори: ,,Интерна медицина ,,књига II, Катедра интерне медицине, Проф.др С Илић ,Медицински факултету Нишу , 2004.
http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/10-endokrinologija-bolesti-zlezda-sa-unutrasnjim-lucenjem/176-mrsavost-mrsavljenje-gubitak-tezine-patoloska-anoreksija-anorexia-nervosa-nervoza-iagladnjivanje-simptomi-medicina-zdravlje-lekar-trudnoca-bolesti-ishrana-dijeta-dijagnoza-uzrok-posledica-lecenje-terapija-beograd-srbija