1 2 3 4 5

Вести



УРТИКАРИЈА И АНГИОЕДЕМ

Уртикарија (оспа или копривњача) је пролазна кожна ерупција са појединачним лезијама на кожи које сврбе. Може бити акутна и хронична.

Ако траје до 6 недеља говоримо о акутној уртикарији. Посредована је IgE антителима, а најпознатији алергени су храна, лекови, латекс, полен (путем инхалације или директним контактом са кожом). Учесталост акутне уртикарије повећана је код особа са алергијским болестима. Хронична може трајати месецима и годинама, ретко је узрокована одређеним покретачем.

Главни симптоми уртикарије су осип, свраб, оток и црвенило коже. Промена сврби, јављају се отечене еритематозне промене различите величине на кожи.

Ангиоедем настаје у дубљим слојевима поткожног ткива нарочито у меканим регијама око уста, очију и мушких гениталија. Може се јавити сам или удружено са уртикаријом. Промене код ангиоедема мање сврбе, дуже трају. Уколико се локализује у горњим деловима дисајног тракта може довести до опструкције дисајних путева, док појава у дигестивном тракту даје стомачне болове и дијареју.

Основни патофизиолошки механизам подразумева ослобађање хистамина активацијом имуног система. Хистамин повећава пропустљивост малих крвних судова и ослобађа течност што доводи до отока коже.

Уртикарија и ангиоедем могу бити иницијални знак или резултат системских болести.

Акутне инфективне болести попут вирусних инфекција дисајних путева, стрептококни фарингитис могу бити повезани са акутном уртикаријом. Ретки узроци хроничне уртикарије су инфекције микобактеријама, хронични синузитис, апсцеси зуба, хроничне гљивичне инфекције стопала, паразитарне инфекције. Системске запаљенске болести као што је системски еритемски лупус, запаљенска болест црева, хепатитис А, Б, Ц, инфективна мононуклеоза могу бити повезани са уртикаријом. Болести штитасте жлезде понекад су повезане са упорним уртикаријама. У овом случају чешће обољевају жене.

Дијагноза се поставља на основу анамнестичких података, клиничког налаза, алерголошких тестова, лабораторијских налаза, биопсије и хистолошке обраде.

Лечење подразумева превенцију даљег напредовања избегавањем познатих узрочних фактора као што су храна, лекови и физички фактори, идентификацију и лечење пропратних болести. Лечење постојећих епизода је постепено зависно од претпостављеног узрока.

Антихистаминици прве генерације су често и сами ефикасни (лоратадин, деслоратадин, цетиризин) као и лекови друге генерације антихистаминика (циметидин). Придодати лекови друге генерације самостално често нису ефикасни, користе се у комбинацији са лековима прве генерације. Системски стероиди резервисани су за теже случајеве. Код претећег шока треба дати адреналин 0, 5 - 1,0 мл поткожно и аминофилин лагано и.в.

Текст на основу извора уредила Др Тања Богојевић, Општа болница Панчево, Oдељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Извор: Интерна медицина, Allen R. Mayers , пето издање