1 2 3 4 5

Вести



Епидурална анестезија

Бол је непријатно сензорно и емоционално искуство, удружено са актуелним или потенцијалним оштећењем ткива. У 21. веку нити један пацијент не би требало да се носи са болом, који је у вези са периоперативним, па и уопште болничким лечењем. Под посебну категорију спадају и труднице, којима чин порођаја треба да остане у најлепшем сећању.

Постоји више подела бола. Према трајању, он може бити акутни (до 3 месеца), и хронични. Према пореклу може бити малигне и немалигне врсте. Према природи постоји ноцицептивни (соматски и висцерални) и неуропатски тип бола.

Зашто је важно купирати бол?

Осим самог непријатног осећаја којег изазива бол, он истовремено представља велики стрес за организам, током којег се луче катехоламини, односно хормони стреса, који утичу на све најважније органске системе човека – кардиоваскуларни систем, те се убрзава срчана радња код пацијента, што неповољно утиче на срце, расте уједно и крвни притисак; респираторни систем, па пацијент дише плитко и убрзано, квари се размена кисеоника и угљен-диоксида у плућима, што за последицу има негативне ефекте на пацијента, а такође и на бебу, уколико је пацијент трудница. Између осталог, у стресу се успорава и цревна перисталтика и пражњење желуца.

Епидурална анестезија је врста регионалне анестезије код које се локални анестетик, у посебној и тачно одређеној концентрацији и дози, убризгава у виртуелни простор који се налази около кичмене мождине, споља у односу на све њене овојнице. Користи се као основна процедура код „безболног“ порођаја, али такође и код периоперативног купирања бола код великих операција, затим купирања најјачег бола, малигног порекла, итд...

Процедуру изводи искључиво лекар анестезиолог. Потребно је да анестезиолог претходно упозна пацијента/трудницу са процедуром, да сазна податке о евентуалним придруженим болестима, хроничној терапији, и да изврши преглед. Пацијент/трудница мора да потпише информисани пристанак на извођење епидуралне анестезије. Процедуру је безбедно извести само када су коагулациони статус и број тромбоцита код пацијента/труднице адекватни, и када нису присутне никакве контраиндикације (коагулопатије, тромбоцитопенија, инфекција, хиповолемија, повећан интракранијални притисак).

Добро спроведена епидурална анестезија умањиће болне сензације или их у потпуности уклонити, уз истовремено очувану моторну активност доњих екстремитета, тако да пацијент/трудница може да се креће.

У породиљству, врло је важна добра комуникација и сарадња између гинеколога-акушера и анестезиолога, јер епидуралну анестезију треба спровести у право време да би она била безбедна и за мајку и за дете.

Епидурална анестезија, као и свака процедура у медицини, носи известан ризик и није сасвим безазлена. Описани нежељени ефекти јесу пад крвног притиска (повремено), главобоља(ретко), пролазно или трајно оштећење нерва (ретко), инфекција (врло ретко).

У Општој болници Панчево епидурална анестезија се, као анестезиолошка процедура, успешно изводи већ дуги низ година.

Текст уредио др Властислав Бобош

Извор: Анестезија у акушерству, проф.др Татјана Илић-Мостић, Медицински факултет Београд