Анемија хроничних болести код пацијената на хемодијализи

Патофизиологија анемије хроничних болести код бубрежних болесника Бубрези имају важан утицај на еритропоезу, односно продукцију црвених крвних зрнца. Ова ендокрина улога бубрега се остварује преко интерстицијалних фибробласта, заједно са перитубуларним капиларама и тубуларним епителијалним ћелијама. Осим бубрега еритропоетин се у малој мери производи и у јетри. Спада у групу ткивних хормона, веже се преко цитокинслих рецептора на циљне ћелије. Сем прекурзора еритроцита има утицај и на неуроне, ћелије глије, ендотелне ћелије, кардиомиоците, миоците и друге. Тако се испољава његово проангиогено дејство. Проангиогено дејство има важну улогу у регенерацији организма у разним стањима код којих долази до исхемије ткива.

Код хроничних бубрежних болесника, не само у терминалној фази болести долази до оштећења ткива бубрега и самим тим се оштећују ћелије одговорне за стварање еритропетина. Анемија хроничних болести има мултифакторијалну етиологију, сем недостатка еритропоетина такође чест је и недостатак гвожђа, лош нутритивни статус, губитке крви путем гастроинтестиналног тракта и сл.

Анемија код болести бубрега је нормохромна и нормоцитна. Морфологија еритроцита је нормална. Испитивање коштане сржи не показује одступања од нормале. Крвна слика показује недостатак гвожђа. Број ретикулоцита је смањен. Феритин је парадоксно повишен код већине пацијената у терминалном стадијуму бубрежне болести.

Лечење анемије код дијализних пацијената
Нелечена анемија код пацијената на дијализи може имати озбиљне последице. Повећава се ризик од кардиоваскуларних догађаја, централног васкуларног инсулта, погоршава се опште стање пацијента као и дугогодишња стопа преживљавања. Изолована надокнада препарата гвожђа нема пуно успеха, јер синтеза еритропоетина по потребама организма може да се појача и до 100 пута, што наравно патолошки измењен бубрег не може постићи. Лечење хуманим еритропетином била је готово револуција у лечењу бубрежних болесника. Сада је на тржишту доступан већи број препарата рекомбинантног хуманог еритропоетина – rHuEpo (епоетин алфа, епоетин бета, епоетин зета, дарбепоетин алфа). Према препорукама интернационалних водича 1 NKF-K/DOQI, вредности хемоглобима не треба да прелазе 11-12 г/дЛ. Према клиничкој студији КЦ Војводина, Клиника за нефрологију из 2010 године набоље преживљавање су имали болесници са вредностима хемоглобина око 12 г/дЛ. Учесталост примене и доза rHuEpo се индивидуелно подешава према налазу крвне слике, феритина (< 100 микрограма/Л) , серумског гвожђа, TIBC, UIBC и сатурације трансферина (< 20%). Препарати гвожђа се такође дозирају индивидуелно према горе наведеним лабораторијским анализама, које у оптималном случају изводимо у случају крвне слике једном месечно, затим остале анализе 2-3 пута годишње.

Табела илустративно приказује вредности хемоглобина и дозе појединачних rHuEpo у одговарајућим јединицама у периоду четворо месечног лечења код пацијената на хемодијализи, који су почели са применом rHuEpo. Вредности хемоглобина у првом месецу су почетне вредности без примене rHuEpo, доза rHuEpo за први месец је почетна доза, њене вредности су кориговане према вредностима хемоглобина у наредном месецу. Ефикасност дозе rHuEpo се тучами по вредностима хемоглобина у наредном месецу.

N=недељно

Благовремено лечење анемије код пацијената на хемодијализи, као и код хроничних бубрежних болесника који још нису у терминалном стадију бубрежне болести има важан утицај на квалитет живота и преживљавање. Добра корекција анемије такође смањује проценат кардиоваскуларних коморбидитета. Корекција анемије само препаратима гвожђа нема довољан ефекат на побољшање крвне слике, rHuEpo препарати су најбољим избором у лечењу ове врсте анемијског синдрома. Бележе се и случајеви резистенције на rHuEpo. Контраиндикације примене rHuEpo су преосетљивост на активну супстанцу и неконтролисана хипертензија. Опрезно треба поступати код пацијената са активним малигним обољењем. Са друге стране, вредности хемоглобина > 12.0 г/дЛ носе повишен ризик од тромбемолијских компликација.

Извори:
Www.Anemija.rs , Http://sr.wikipedia.org
Текст на основу извора уредила др Дарина Азарија, клинички лекар на хемодијализи ОБ Панчево