Анемија у трудноћи

Врло често потављано питање ординирајућем гинекологу од стране трудница након увида у крвну слике је: „Зашто ми је овако лоша крвна слика?“
Понекад она заиста може бити лоша, али најчешће није, гледано из угла гинеколога задуженог за вођење трудноће - перинатолога.
Да кренемо испочетка, анемија је стање нижег хемоглобина (Hgb) од нормалног. Референтне вредности су 140+- 20 g/L. Међутим, због нормалне хемодилуције која се дешава у другој половини трудноће (повећано задржавање течности, долази до „разређивања“ крви, једноставније речено), те су нормалне вредности у првом и трећем триместру све изнад 110 g/L и у другом триместру изнад 105 g/L.

По статистици Светске здравствене организације стварно анемично је између 20-52%. У самом почетку тешко је дијагностиковати анемију, док се не уради крвна слика , јер сами симптоми трудноће (убрзан рад срца, убрзано дисање, замарање, слабост) сами подсећају на знаке анемије. Оно што је битно напоменути је да анемија није болест сама за себе, већ симптом неке друге болести односно метаболичког поремећаја. Те је након дијагностике анемије, потребно дијагностиковати и узрок анемије, механизам настанка и могуће видови лечења у току саме трудноће.
Најчешће су то: недостатак гвожђа (смањен унос, лоша апсорпција или повећан губитак), недостатак витамина Б12, недостатак фолне киселине, урођене или стечене болести еритроцита и хемоглобина (хемоглобинопатије), вишеплодне трудноће (близанци, тригемини...), мале паузе између трудноћа, анемија пре трудноће, болести бубрега, болести јетре, гестационе трофобластне болести, Рх имунизација, хроничне инфекције, аутоимуне болести.

У циљу дијагностике увек је потребно поред крвна слике урадити и додатне анализе: ниво Fe у серуму, феритина, ТИБЦ, ниво Б12 у крви, ниво фолата у крви, периферни размаз крви (како би се евентуално утврдило постојање одређених абнормалних форми еритроцита и евентуално усмерило ка тачној дијагнози).
Постоје различите студије које се баве тиме да ли анемија труднице утиче на евентуалну анемију плода и говоре и ЗА и ПРОТИВ.
Начин за процену евентуалног постојања анемије је брзина протока кроз средњу моздану артерију фетуса ( ПСВ АЦМ ) коју ваш гинеколог-перинатолог процењује доплер ултразвучним прегледом.
Најпрецизнија дијагноза анемије плода се поставља кордоцентезом, инвазивном методом где се узима узорак крви директно из пупчаника фетуса у материци и ради се у врло тешким и ретким случајевима, најчешће у склопу друге детаљне дијагностике (крвне групе фетуса, кариотипа, функције бубрега фетуса...)

Терапија блажих и чешћих форми је најчешће суплементацијом, надокнадом гвожђа, витамина Б12, фолата у току трудноће, да би понекад дошло до тога (у тешким случајевима) да се трудници даје и трансфузија крви пред порођај или у трудноћи у било ком моменту.
Врло је важно са терапијом почети што пре како се тежина и дужина трајања анемије одразила и на плод, а и како би трудница спремно ушла у порођај, који сам по себи носи одређени губитак крви. Сматра се да је то код вагиналног порођаја око 500 ml, а код царског реза и до 1000ml крви.
Из овога је лако закључити да ће анемична трудница много теже поднети сам порођај, постпорођајни опоравак, а самим тим се теже бринути и око бебе.

Текст уредио др Горан Гавриловић, спец. гинеколог – акушер на Гинеколошком одељењу ОБП.

Извори: „Materinal-fetal medicine" Robert K. Creasy, Robert Resnik, Jay D. Lams, Charles J. Moore, Michael F. Greene, Williams Obstetrics, „Humana reprodukcija" prof.dr Nebojsa Radunovic, „ Drugs in Pregnancy and Lactation" Gerald G.Briggs, Roder K. Freeman, Craig V.Towers, Alicia B.Forinash