1 2 3 4 5

Вести



АКУТНО ТРОВАЊЕ АЛКОХОЛОМ

Проблем алкохола и алкохолизма је толико познат колико и људско друштво, па се може рећи да је тај проблем настао са настанком људске заједнице. Данас је алкохолна интоксикација по распрострањености и значају на једном од првих места међу тровањима.

Акутно тровање алкохолом је пролазно стање које настаје једнократним уносом алкохолног пића и доводи до поремећаја свести, когниције, опажања, расположења и других психичких (и физичких) функција, а најчешће се испољава поремећајем понашања. Алкохол се лако меша са водом у свим сразмерама, а како су мембране ћелија људског ткива лако пропустљиве за алкохол, ресорпција по принципу дифузије се брзо одиграва у дигестивном тракту. Ресорпција у малим количинама почиње у слузокожи уста, а доминантно се обавља у танком цреву и нешто мање у желуцу. Тако алкохол из дигестивног тракта продире прво у венску, па артеријску крв, а затим у сва ткива организма. Концентрација алкохола у самим ткивима није једнака, већ је већа тамо где је васкуларизација већа и где је присуство течности обимније (тестиси, бубрези, мишићи, слезина, срце, мозак, јетра), за разлику од костију, масног и везивног ткива, где је концентрација много мања.

Ресорпција (продирање алкохола у крв) зависи од више услова: здравственог стања, присуства или одсуства хране у желуцу и цревима, времена и начина конзумирања алкохола, јачине и количине конзумираног алкохолног пића, брзине конзумирања пића, температуре употребљеног алкохолног пића, привикнутости или непривикнутости на алкохолно пиће и др.

При конзумирању алкохолног пића на празан желудац ресорпција се одиграва брзо и може бити завршена за 30-60 минута. Због веома брзог доспевања конзумираног жестоког пића узетог на празан желудац у крв, па у мождано ткиво, може доћи до изненадног јаког надражаја на мождане ћелије и различитог реаговања алкохолисаних особа. Тај први надражај можданих ћелија са следственим интензивним реаговањима се смањује са даљим продором алкохола у крв и мождано ткиво са даљим наставком ресорпције због "привикавања" можданих ћелија на алкохол, па самим тим и до смиривања и умеренијег реаговања организма.

Конзумирањем алкохола са храном или непосредно после њеног уношења ресорпција се успорава и продужава и дуже од два сата па је тиме и надражај на мождане ћелије у почетној фази ресорпције постепен. Обилна количина калоричне хране, нарочито сирева, ровитих јаја, сардина у уљу и др. представља неку врсту препреке ресорпцији алкохола из дигестивног тракта. Топла пића се брже ресорбују од хладних.

Елиминација алкохола наступа одмах након максималне ресорпције и подразумева његову оксидацију, већим делом у јетри (85-90%) помоћу алкохол дехидрогеназе, а мањим делом у другим ткивима помоћу каталазе. Око 10-15% непромењеног алкохола елиминише се издахнутим ваздухом, урином и знојењем. Концентрација алкохола у крви се смањује просечно 0.15 промила за један сат.

КЛИНИЧКИ СИМПТОМИ У ПОЈЕДИНИМ ФАЗАМА АЛКОХОЛИСАНОСТИ

Почетна приптост до 0.5 промила у крви - постоји мишљење да при овој концентрацији нема клиничких знакова, али ипак у мањем броју случајева специјалним психомоторним тестовима може се приметити дискретна нарушеност координације финих покрета, почетак промена структуре личности и опадање пажње, одређени поремећај вида и слуха.

Припитост 0.5-1.5 промила - јавља се емоционална лабилност, промена говора, прецењивање властите способности памћења и запажања, поремећај хода, нарушена координација покрета, могућност погрешних процена и реаговања повећава се за око 13 пута, моћ адаптације на таму и светлост смањена је за око 30%, реакција чула вида слабија за око 30%, а слуха за око 40%.

Пијанство 1.5-2.5% - интелектуалне функције су знатно нарушене, нестаје самокритичност и контрола, честа је вртоглавица и повраћање, постоје знаци временске и просторне дезорјентације, при ходу се јављају нестабилност и тетурање, замагљеност вида, а могућ је и губитак свести.

Тешко пијанство 2.5-3.5 промила - потпуно одсуство објективне процене ситуације, чешћи је губитак свести, запажања су јако површна и често се потпуно губе, скоро се редовно виде дупле слике предмета, постоји поспаност, сасвим нестабилан ход, мука и повраћање.

Тешко тровање 3.5-4.0 промила - настаје општа слика тровања, тешка психомоторна одузетост, чешћи је губитак свести, а некада долази и до коме. Концентрација преко 4% алкохола у крви се сматра смртним тровањем, због парализе дисајног и кардиоваскуларног центра у мозгу.

КАКО РЕАГОВАТИ?

Уклонити сва алкохолна пића око отроване особе или уклонити особу из околине у којој има алкохола. Особу довести на сигурно место, односно место где нема опасности од падова и повреда. Уколико је особа управљала возилом, спречити је да настави вожњу. Открити је ли конзумиран само етанол и је ли особа можда дошла у контакт с неким другим алкохолима. Такође испитати је ли особа узела било какве лекове или дроге. Уверити се да стање у коме се особа налази није резултат неке друге болести. Испитати пати ли особа од неког другог стања или болести. Константно будите уз отровану особу и контролишите стање. Никакви лекови не могу убрзати процес трежњења. Кофеин или хладни тушеви могу имати само краткотрајан и минималан учинак. У случају да не можете сами осигурати помоћ отрованој особи или у случају да сматрате како је стање отроване особе озбиљно, потражите помоћ, било позивом или одвожењем отроване особе у болницу. Треба истакнути како је повраћање честа појава код тровања алкохолом, али уколико отрована особа поврати више од једног пута, то може бити знак повреде главе или неке друге озбиљне болести и потребно је такву особу одвести у болницу на посматрање.

Не постоји начин лечења који ће поништити учинак тровања алкохолом. Особе отроване алкохолом најчешће ће добити инфузију за спречавање дехидратације и витамине Б комплекса због недостатка витамина. Уколико је дошло до тешког тровања алкохолом, када се особа налази у стању ступора (поремећај свести) или коме, потребна је интубација како би се олакшало дисање и заштитила плућа од аспирације повраћаног садржаја. До тада најважније је видети дише ли болесник спонтано, ослободити усну шупљину и дисајне путеве уколико нису проходни, проверити присутност откуцаја срца пипањем пулса најбоље на крвним судовима врата и у случају повраћања поставити га у бочни положај како не би дошло до аспирације повраћеног садржаја. Уколико не постоји спонтано дисање и рад срца, приступа се вештачком дисању и спољашњој масажи срца.

Текст на основу извора уредио медицински техничар Бежановић Марко

Извори:

http://www.stetoskop.info

https://dijetaplus.com