1 2 3 4 5

Вести



Акутно тровање алкохолом - како га препознати и лечити?

Проблем алкохола и алкохолизма је толико познат колико и људско друштво, па се може рећи да је тај проблем настао са настанком људске заједнице. Данас је алкохолна интоксикација по распрострањености и значају на једном од првих места међу тровањима.

Етил-алкохол (етанол) представља најчешће коришћену супстанцу у циљу уживања. Разлога за то има више, али кључни су: лака доступност, ниска цена, свакодневна реклама, обичаји, а законски није санкционисана његова употреба. Неки га користе повремено, јер је то део „културног миљеа", а други стално, јер временом постају зависни од њега. Раширена употреба етил-алкохола има веома велики социолошки значај. Према неким проценама и до 50% саобраћајних удеса и злочина дешава под дејством алкохола.

Ресорпција и елиминација алкохола

Алкохол се лако меша са водом у свим сразмерама, а како су мембране ћелија људског ткива лако пропустљиве за алкохол, ресорпција по принципу дифузије се брзо одиграва у дигестивном тракту. Ресорпција у малим количинама почиње у слузокожи уста, а доминантно се обавља у танком цреву и нешто мање у желуцу. Тако алкохол из дигестивног тракта продире прво у венску, па артеријску крв, а затим у сва ткива организма.

Ресорпција (продирање алкохола у крв) зависи од више услова: здравственог стања, присуства или одсуства хране у желуцу и цревима, времена и начина конзумирања алкохола, јачине и количине конзумираног алкохолног пића, брзине конзумирања пића, температуре употребљеног алкохолног пића, привикнутости или непривикнутости на алкохолно пиће и др.

При конзумирању алкохолног пића на празан желудац ресорпција се одиграва брзо и може бити завршена за 30-60 минута. Због веома брзог доспевања конзумираног жестоког пића узетог на празан желудац у крв, па у мождано ткиво, може доћи до изненадног јаког надражаја на мождане ћелије и различитог реаговања алкохолисаних особа.

Конзумирањем алкохола са храном или непосредно после њеног уношења ресорпција се успорава и продужава и дуже од два сата па је тиме и надражај на мождане ћелије у почетној фази ресорпције постепен. Обилна количина калоричне хране, нарочито сирева, ровитих јаја, сардина у уљу и др. представља неку врсту препреке ресорпцији алкохола из дигестивног тракта. Топла пића се брже ресорбују од хладних.

Елиминација алкохола наступа одмах након максималне ресорпције и подразумева његову оксидацију, већим делом у јетри (85-90%), а мањим делом у другим ткивима помоћу каталазе. Око 10-15% непромењеног алкохола елиминише се издахнутим ваздухом, урином и знојењем. Концентрација алкохола у крви се смањује просечно 0.15 промила за један сат.

Клиничка слика

Акутно тровање алкохолом је последица прекомерног конзумирања алкохола. У зависности од унете количине, клиничком сликом доминирају: атаксија, дизартрија, нистагмус и ослабљен сензоријум уз изразит задах на алкохол. Сматра се да до испољавања лакших облика тровања долази при концентрацији алкохола у крви између 50 и 150 мг% (11 и 34 ммол), док се тежи знаци тровања испољавају при концентрацијама од преко 300 мг% (67 ммол).

Најчешће компликације акутног тровања етил-алкохолом су:

-аспирациона пнеумонија,

-траума,

-метаболички поремећаји (алкохолна кетоацидоза),

-верникеова енцефалопатија.

Дијагноза се поставља на основу:

-позитивне анамнезе о конзумирању алкохола,

-клиничке слике

-лабораторијске потврде (одређивање вредности алкохолемије).

При томе треба бити веома опрезан, јер сама алкохолисаност не искључује и присуство неких других болести или стања која могу бити узрок тешког стања пацијента.

Терапија

Основно је, нарочито при тежем поремећају свести, обезбедити адекватно дисање (по потреби и интубирати пацијента), уколико је дошло до тешког тровања алкохолом, када се особа налази у стању ступора (поремећај свести) или коме. Хиповолемију третирати применом инфузионих раствора (0,9% НаЦл и 5% глукозе, одрасли 1-21, деца 20 мл/кг). С обзиром на метаболизам алкохола и потребе за шећером, неопходна је примена глукозе у количини од 0,5-1 г/кг (за одрасле). У случају изражене узнемирености могућа је примена бензодиазепина (уз опрез од респираторне депресије). Неопходна је контрола и евентуална корекција метаболичког (кетоацидоза) и/или електролитног дисбаланса (хипокалемија, хипомагнезијемија). Уколико не постоји спонтано дисање и рад срца, приступа се вештачком дисању и спољашњој масажи срца. Важно је мислити на могуће напред поменуте компликације и евентуалне друге присутне болести, те у складу са тим предузети адекватне дијагностичке и терапијске процедуре.

Делиријум тременс

Делириум тременс је акутни органски психосиндром алкохоличара. Доста често се јавља код особа које дуже време конзумирају веће количине алкохола, а затим нагло престану. Може се јавити код исте особе и по неколико пута.

Провокативни фактори делириум тременса су: физичка траума, инфективна болест, стресна ситуација, нагла апстиненција без адекватног лечења, након прекомерног конзумирања алкохола, али и без уочљивог провокативног фактора.

Пределирантни симптоми су: несаница, ноћни страх, јако знојење, осећај жеђи, груб тремор (подрхтавање) екстремитета, интензивне болне парестезије (измењен осећај у виду мравињања, трњења), општа слабост, нерасположење, напетост, зујање у ушима, губитак апетита, понекад дуготрајни проливи или опстипације (затвори). Само делирантно стање се јавља 3-10 дана од последњег конзумирања алкохола. Код неких болесника на почетку делирантног стања долази до конвулзија типа гранд мал (алкохолна епилепсија). Клиничке манифестације укључују агитацију, конфузију, дезоријентацију, халуцинације, грозницу, тахикардију (убрзан рад срца) и хипертензију (повишен притисак), убрзано дисање, тремор, мучнину, повраћање, јак немир и страх, врло живе илузије, суманутост, сугестибилност, говор јеинкохерентан (одвојено има смисла, али међусобно је неповезано и бесмислено).

Прва помоћ

У терапијском поступку је најбитиније болесника смирити и спречити компликације од стране срца и плућа. Болесник се смешта у кревет, и имобилизује. Од лекова се дају: мепробамат, клометиазол (хеминеурин у инфузији) или промазин, веће количине течности (и.в. физиолошки раствор или 5% глукоза или пер ос чај), витамини- Б1, Б6, Б12, гликозиде дигиталиса- медигоксин. Делирантно стање, уз адекватну терапију, обично траје 2-5 дана.

Завршава кризом- дуги, дубоки сан из којег се буди бистар, с амнезијом за све или део оног што се догађало у делиријуму. Иза тога болесник пати од несанице, малаксао је , млитав, депресиван и збуњен.

Касније следи психотерапија, социотерапија, и укључење болесника у интензивно лечење од алкохолне зависности и компликација.

Текст на основу извора уредила Тијана Стојшић, медицинска сестра

Корисни линкови:

http://www.stetoskop.info/Akutno-trovanje-alkoholom-396-c9-content.htm

http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/22-infektivne-bolesti/2641-akutna-trovanja-alkoholom

http://farmaceuti.com/tekstovi/unc/akutno-trovanje-alkoholom/