Алергијске реакције изазване храном

Храна може да узрокује многобројне нежељене реакције које имају различиту клиничку слику. Неке реакције су токсичне и имају ефекат на све особе, док су нетоксичне реакције условљене одређеном предиспозицијом према некој храни која је за остале нешкодљива. У колико нема доказа да је у питању имунолошки механизам ради се о такозваној неалергијској преосетљивости тј. интолеранцији на храну.

Нежељене реакције на храну јављају се у око 5% дечије популације и у око 3-4 % одрасле популације. Преваленција алергије на кикирики је у порасту. Описане су фаталне анафилаксе првенствено на кикирики и орахе, највише код млађих болесника са астмом и већ забележеном алергијом на храну. Запажено је да се алергије на храну у дечијем узрасту некада повлаче у току живота нпр. 80% алергија на млеко и јаја повуче се до 16. године.

За већину алергијских реакција на храну одговорни су алегени млека, јаја, кикирикија, орашастог воћа, рибе, шкољке, соја и брашна. Већина алергена су гликопротеини, растворљиви у води и релативно стабилни на топлоту и протеазе. Око 70 % деце алергичне на млеко и јаја толеришу кувану форму хране.

У зависности од захваћеног система, алергијске реакције на храну клинички могу да се поделе на гастроинтестиналане, кожне и респираторне.

- Гастроитестиналне реакције преосетљивости на грану - синдром оралне алергије: неки протеини из воћа и поврћа (јабука, крушка, целер, киви) укрштено реагују са поленима брезе или амброзије, изазивајући свраб и оток у усној дупљи. Синдром латекс-воће јавља се код укрштене преосетљивости на латекс (врста гуменог материјала) и воћа (банана, киви). Гастроинтестинална анафилакса типично се манифестује наузејом, коликама и вомитусом и најчешће је удружена са алергијским тегобама осталих система. Алергијски еозинофилни езофагитис и алергијски еозинофилни гастритис карактеришу инфламацију езофагуса, желуца и/или црева еозинофилима. Алергијски еозинофилни езофагитис је типичан за децу и адолесценте. Манифестује се симптомима гастроезофагусног рефлукса али се претежно дијагностикује код одраслих. Пораст учесталости алергијског еозинофилног езофагитиса приписује се примени антацида а може да се развије у свакој животној доби. Манифестује се абдоминалним болом, вомитусом, дијарејом и понекад појавом крви у столици. Проктоколитис и ентероколитис изазвани храном јављају се у дечијем узрасту, деловањем антигена крављег млека. Овај синдром код одраслих може да буде изазван конзумирањем шкољки и ракова. Праћен је вовраћањем, грчевима у стомаку и дијарејом. Ентеропатија индукована протеином чешћа је у педијатријском узрасту. Праћена је дијарејом и слабим напедовањем детета.

-Кожне реакције преосетљивости на храну – најчешћа су акутна уртикарија и ангиоедем. Ређе се јавља контактна или хронична уртикарија која траје више од 6 недеља. Атопијски дерматитис који почиње у раном детињству као индикатор атопијске конституције, погоршава се (свраб, раш, папуле, везикуле) утицајем алергена хране. Контактни дерматитис се виђа код радника који се баве прерадом сирове хране (риба, морски плодови). Дерматитис херпетиформис је хронична дерматоза, која може да буде удружена са глутенском ентеропатијом а карактерише се сврабом и симетричним папуловезикулама.

-Респираторне реакције преосетљивости на храну- могу да се јаве акутни ринокоњуктивитис и/или бронхијална астма. У генерализованој анафилакси чешћа је појава бронхоспазма. У литератури су описани напад астме или анафилакса изазвани испарењима при кувању хране (риба). Хајнеров синдром је ретка форма плућне хемосидерозе, изазвана крављим млеком.

Дијагноза, осим анамнезе и клиничког прегледа, обухвата и додатне методе. У дијагностичке сврхе некада се примењује елиминацциона дијета, која се састоји у избацивању сумљивих намирница из исхране. Кожни „прик“ тест тј. тест убодом на стандардне нутриционе алергене, представља брз начин откивања сензибилизације за реакције посредоване ИгЕ. Одређивање специфичних ИгЕ из серума је корисно јер висока концентрација антитела корелира са могућношћу сензибилизације на алерген из хране. „патцх“ тест (лепљење фластера са алергеном на кожу) је специфично за касне симптоме реакција на храну код атопијског дерматитиса, еозинофилног езофагииса или ентероколитичних синдрома. Тестови оралне провокације на храну користе се у три облика: као отворена метода, једноструко слепа проба и двоструко слепа плацебом контролисана проба.

Лечење као основу, подразумева избегавање сумљивог алергена. Корисно је да ови болесници имају идентификациону информацију и да су обучени за самопомоћ у случају алергијке реакције. Користе се Х1 и Х2 антихистамински лекови, стабилизатори мембране мастоцита, антагонисти леукотријенских рецептора и гликокортикоидни лекови. У погледу превенције ових поремећаја постоји мишљење да избегавање алергена за време трудноће и дојења може да редукује појаву атопијског дерматитиса код беба.

Текст на основу извора уредила др Снежана Милосављевић, Општа болница Панчево

Извори:
1. Rich R, Fleisher T, Shearer W, Shroede H, Weyand C.Clinical Immunology, Principles and Practice and ed, Mosby Elsevier, Philadelphia, 2008, Bohle B.chapter: 43-49
2. Интерна медицина , Божидар Врховац и сурадници
3. Интерна медицина, Универзитет у Београду, Медицински факултет у Београду, Катедра интерне медицине.