1 2 3 4 5

Вести



21. септембар - Светски дан борбе против Алцхајмерове болести

Светски дан борбе против Алцхајмерове болести први пут је обележен 21. септембра 1994. године, када су се удружења за борбу против ове болести и друге организације широм света ујединиле у напорима да се подигне свест о болести и њеном утицају на породице, заједнице и нације. Болест је описао немачки психијатар Алојз Алцхајмер 1906. године. У свету од Алцхајмерове болести болује око 18 милиона особа, а процењује се да код нас око 100.000 особа има ову болест или неку врсту деменције, које представљају ментално пропадање у најмање две области, као што су памћење, говор, просторна оријентација.

Алцхајмерова болест је дегенеративни мождани поремећај средњег или позног животног доба који уништава неуроне и везе у можданој кори што доводи до значајног губитка мождане масе. Болест представља физичко погоршање стања мозга. Алцхајмерова болест постепено смањује способност мозга да правилно функционише, изазивајући неповратни губитак памћења, способност говора, свести о времену и простору, као и промене у понашању и на крају, доводе до губитка способности за старање о себи.

Који су узроци Алцхајмерове болести?

Тачни узроци Алцхајмерове болести нису познати. Претпоставља се да је у питању више удружених фактора: генетски чиниоци, ранија обољења, утицај животне средине и промене на мозгу узроковане старењем. Године живота представљају најизраженији фактор ризика. Уобичајен почетак болести је после 65. године, мада се може испољити и раније, па и пре 50-те године живота. Од ове болести болује преко 50 % особа старијих од 90 година. Како се животни век људи продужава, претпоставља се да ће број оболелих бити у сталном порасту.

Дијагноза

Заборавност није увек знак болести. Ако се током бар шест месеци не погоршава и не доводи до сметњи у професији и свакодневном раду, највероватније није реч о почетној деменцији. Уколико се заборавност погоршава и доводи до проблема, потребно је медицинско испитивање. Оно се састоји од неуролошког и психијатријског прегледа, неуропсихолошких тестова, одговарајућих лабораторијских анализа крви, скенера мозга и других анализа према претпостављеној врсти деменције.

Лечење

За сада нису познате мере које би сигурно штитиле од настанка деменције, али су у току многобројна истраживања у овом правцу. Не постоји ниједан лек који би излечио деменцију. Постоје медикаменти који могу да поправе понашање ових болесника, да успоре напредовање болести и да донекле побољшају интелектуално функционисање.

Препоручује се да особе са Алцхајмеровом болешћу воде што нормалнији живот, у почетку самосталан, али им је током болести потребна све већа помоћ. Околина болесника и свакодневна рутина требају да остану исти јер је њихова способност прилагођавања смањена. Ови болесници требају сталну умерену физичку активност и хобије јер то повољно утиче на њихово понашање. Емоционална подршка је веома важна јер смањује страхове, депресивност и осећај напуштености.

Текст на основу извора уредила Тијана Стојшић, медицинска сестра

http://www.ugcb.rs/vesti/obelezen-svetski-dan-borbe-protiv-alchajmerove-bolesti/

https://www.obs.ba/index.php/323-21-septembar-svjetski-dan-alzheimerove-bolesti

http://www.apotekavrbas.co.rs/svetski_dan_borbe_protiv_alzheimera.html