Шта је акромегалија?

Акромегалија представља стање, настало због прекомерне секреције хормона раста (соматотропин) који се лучи из хипофизе, жлезде смештене на бази мозга.

Најчешће долази до прекомерне секреције хормона из тумора хипофизе, а нешто ређе долази до прекомерне секреције из тумора хипоталамуса који лучи ослобађајући хормон за хормон раста, или тумора на другим локацијама у организму који луче било који од два поменута хормона. Преко 95% случајева акромегалије је проуроковано хипофизним аденомима (бенигни тумори) који луче хормон раста (соматотропин). Аденоми хипофизе могу да буду микроаденоми (када им је величине мања од 1цм и представљају око 80% тумора) и макроаденоми (када им је величина већа од 1 цм ). Хормон раста делује на бројна ткива у организму и узрокује њихов прекомера раст (коштане структуре, увећање срце, јетре, бубрега, језика...Не треба заборавити постојање симптома и знакова од прекомерног раста тумора који компримује остала ткива, као и малигни потенцијал одређених хормон продукујућих тумора.

Статистички подаци показују да се акромегалија јавља на 3-4 особе од милион људи са средњим узрастом од 40 година старости. Међутим, лучење повећаних нивоа хормона раста траје годинама и до евидентих симптома и знакова акромегалије треба и до 10 година. Такође, постоји једнака заступљеност особа мушког и особа женског пола међу оболелима од акромегалије. Не постоји расна предилекција за њен настанак.

Како се манифестује акромегалија?

Симптоми и знаци акромегалије, најчешће су:

•јавља се оток и увећање меких ткива

•јавља се појачано знојење (хиперхидроза) и појачана масноћа кожа (себореја)

•постоји истурена доња вилица

•усне су задебљане

•размак између зуба може бити повећан

•нос задебљава и повећава се

•постоји увећање коштаног гребена чела

•увећање масе језика је редован пратилац (макроглосија)

•запаљење зглобних структура је повећано (артритис) на кичменом стубу, коленима и куковима

•телесна висина је повећана уколико до развоја аденома дође у периоду пре, или за време адолесценције

•постоји увећање шака и стопала

•прсти на шакама су кобасичастог изгледа и врхови су затупљени (ашовасти)

•повећана је вероватноћа за болести срца попут конгестивног попуштања срца

•очи постају осетљивије на светлост (фотофобија)

•постоји повећање крвног притиска и промене на крвним судовима у виду артериосклерозе

•код одређеног броја мушкараца може се јавити гинекомастија (увећање груди)

•главобоље и испади видног поља се могу јавити због повећања раста тумора (најчешће се јавља битемпорална хемианопсија)

•у најтежим сучајевима може доћи до појаве слепила

•постепено се јавља попуштање срца са појавом отока на зглобовима и слабо толерисање напора

Како се поставља дијагноза акромегалије?

Анамнеза са типичном клиничком сликом је најчешће довољна за постављање дијагнозе акромегалије, али за проналашење њеног узрока, морају се начинити допунска испитивања. Спорадично мерење нивоа хормона раста у крви најчешће није довољно за постављање дијагнозе, јер се он често лучи у таласима. Зато се врши тест оптерећења глукозом. Такође, мере се и нивои соматотропин ослобађајућег хормона који нормално лучи хипоталамус. Мере се и нивои ИГХ1, специфичног медијатора зе хормон раста која најчешће потврђују дијагнозу акромегалије лабораторијским путем. Након лабораторијских анализа, врше се снимања попут скенера (компјутеризована томографија) и муклеарне магнетне резонанце турског седла (струкура у којој је смештена хипофиза).

Како се лечи акромегалија?

Лечење акромегалије је најчешће усмерено на велике нивое хормона који проузрокују симптоме и знаке болести, па се користе соматостатин и аналози (октреотид), агонисти допамина (бромокриптин) и антагонисти рецептора за хормон раста (пегвисомант). Раније се рутински користила зрачна терапија, али због великог броја нежељених дејстава ове терапије, у данашње време, она се практикује само када је хирургија контраиндикована, или код великих туморских формација. Хируршка терапија представља први избор код постојања туморских процеса хипофизе који луче поменуте хормоне. Најчешће се изводи транссфеноидална хипофизектомија (кроз нос се улази прво у сфеноидални синус изнад базе носа, па онда до хипофизе). Прогноза хируршког лечења зависи од врсте тумора и његове величине, заједно са присутним удруженим болестима. Ремисија болести се постиже у 80% случајева код микроаденома и у 50 % случајева код макроаденома.

Извор:симптоми.рс