Акне

Акне су кожна болест која се најчешће први пут јавља у пубертету. У том периоду долази до пораста различитих хормона, па и хормона андрогена, који утичу на себацеалне жлезде. Себацеалне жлезде у кожи постоје и на рођењу, али почињу да фукционишу тек у пубертету када их повишене вредности андрогена стимулишу да стварају себум , једну масну супстанцу која облаже кожу и у нормалним условима има заштитну улогу.

Поремећај на нивоу себацеалне жлезде доводи до различитих кожних стања, било да је реч о повећаној или смањеној секрецији себума. Нешто чећше се акне јављају код мушкараца него код жена. Локализују се на кожи лица, најчешће у централном делу, на челу, носу, бради, мада се могу јавити и на образима, али и на грудима и на леђима.

Када се говори о акнама у питању је проблем на нивоу себацеалне жлезде на коју делује неколико фактора. Једна од њих је и генетска предиспозиција саме особе на коју се не може утицати. Повећано стварање себума под утицајем андрогена , доводи до бујања зидова себацеалне жлезде што омета изливање себума. На кожи се нормално налази и Пропионибактериум акнес који је код акни присутан у великом броју. Прве промене које се јављају настају када повећана количина себума остане нагомилана у себацеалној жлезди што се на кожи види као избочина боје коже која се назива комедон. Он може бити затворен када је боје коже или отворен комедон када се део себума излучује напоље и види се на кожи као црна тачка, у народу познат као митисер. Опаснији су затворени комедони, код којих долази до умножавања Пропионибактериум акнес који ствара ензиме који омогућавају излазак себума у околно ткиво себацелане жлезде и започиње запаљенски процес. Тада се поред комедона, без којих не могу да настану акне, појављују још и папуле, црвене бубуљице, као и пустуле, бубуљице које имају гнојни садржај у средини. Ако се јаве веће промене, такозвани цистични нодуси, али безболни и без знакова упале тада се говори о нодулоцистичним акнама. Они могу бити и величине лешника и могу се међусобном спајати. Промене могу да се повуку без трага, али чешће остављају за собом угнуте ожиљке, док се на грудном кошу јављају келоидни ожиљци, који су већи, изнад равни коже.Постоје и акне изазване употребом неких лекова као што су глукокортикостероиди, изонијазид и халогени елементи. Промене које се тада јављају на кожи су нешто блаже него код обичних акни, црвенило као последица упале није тако изражено и нема комедона. По прекиду терапије промене се повлаче. Код особа које су често у контакту са уљима и катранима као на пример код аутомеханичара могу се јавити масне акне и то на местима која нису типична за акне, као што су бутине, потколенице и руке. Код њих се јављају отворени комедони и благе папуле, бубуљице.

Када је о лечењу реч оно је врло комплексно и дуготрајно. Неопходно је пре започињања терапије објаснити пацијенту због чега је настао проблем и шта је све потребно радити да би се он решио, што захтева неко време. Постоји много ефикасних третмана, али то не значи да сваки третман одговара сваком пацијенту. Такву кожу је потребно одмастити. За почетак битна је локална терапија и правилна хигијена лица и тела, ако промена има и на телу. Данас на тржишту постоји велики број препарата који се рекламирају као брзо решење за акне, али савет је да то ипак буду проверени препарати који су прошли одређена тестирања и спадају у помоћна медицинска средства. То су разни гелови или пене за умивање масне и коже склоне акнама. Постоје и креме које су адекватне за такву кожу, што у циљу хидратације, јер и таква кожа треба некада да се хидрира, а има и оних крема које служе да смање пигментацију која некада настане када упала прође . Такође, ако се особа шминка пожељно би било да то буде шминка прављена баш за такву кожу, а то могу бити разни пудери и тониране креме. Ако је изражено присуство комедона повремено се могу саветовати и гелови за пилинг како би се ове промене мало и механички смањиле. Ово су неке опште мере којих се треба приджавати дуже време, а терапијски ефекат настаје постепено, обично за пар месеци. Терапију не треба често мењати да би се видео учинак, али у случају да се не види никакво побољшање после неког времена прелази се на неки од других терапијских поступака. Тада се поред ових мера хигијене може додати и локална примена неких од лекова, као што су локални ретиноиди, азелаична киселина, бензоил пероксид или лосиони са антибиотицима. Код тежих облика акни уз локалну терапију потребно је применити и системско лечење. Тада се процењује да ли ће пацијент одређено време пити антибиотик, да ли ће пити хормонску терапију коју ординира гинеколог или орално узимати ретиноид - Изотретиноин. Пре узимања лекова неопходно је проценити комплетно здравствно стање пацијента, који су ризици, а које предности и да ли распоред акни можда указује на још неки здравствени проблем који би могао бити узрок бубуљица, на пример особама женског пола се саветује и гинеколошки преглед да се провери стање јајника.

Нажалост за акне не постоји чаробни штапић који би их брзо избрисао и решио проблем. Потребно је најмање 4 – 8 недеља да се види прво побољшање стања коже. Млади често доста времена изгубе користећи неадекватне препарате и лутају са различитим методама. Када је реч о започињању лечења, неопходно је да прво дерматолог прегледа кожу , процени њено стање и препоручи терапију по одређеној шеми, а до пацијента је да терапију редовно спроводи да би се на контролама видело има ли напретка. Једном када се акне излече, мора се наставити са третманима одржавања који су потребни за такву кожу, како се проблем не би вратио.

Извор : „ Дерматовенерологија са пропедевтиком“, група аутора

Текст на основу извора уредила др Тијана Брадић Бркић, специјализант дерматовенеролошког одсека опште болнице Панчево