Ахалазија једњака (сужење једњака)

Под појмом ахалазија подразумева се ахалазија једњака, или кардиоспазам, а обухвата поремећај мотилитета глатке мускулатуре једњака на локализацији доњег сфинктера, тј. на самом прелазу једњака у желудац.

Карактерише се немогућношћу једњака да прогура залогај хране на доле, због поремећаја рада мишићних влакана једњака и поремећаја рада мишићног сфинктера у смислу претеране згрчености. Најчешће се јавља, такозвана, примарна ахалазија која нема неки одредјени узрок настанка и најчешће је болест за себе. Претпоставља се да оштећења зида једњака настају након инфекције, или директне повреде, а неки узрочници су вируси, бактерије, паразити, токсичне материје, метаболички поремећаји, оштећења нервних сплетова у току оперативног захвата. Секундарна ахалазија настаје након зрачења, карцинома.

Најчешћи симптоми ахалазије једњака су:

-дисфагија (отежано гутање), прво након уношења чврсте хране, а онда и након кашасте и течности

-регургитација (враћање залогаја) која се временом погоршава

-бол у грудима при гутању хране

-веома непријатан задах из уста

-губитак телесне тежине

-кашаљ

Најчешћа компликација ахалазије је аспирација (удисање) несварене хране која може изазвати бронхопнеумонију, али и езофагитис (запаљење слузокоже једњака), улцерације и појава карцинома. Због веома сличне клиничке слике, ахалазија се може помешати са гастроезофагеалном рефлуксном болешћу, хијатус хернијом и чак неким психосоматским болестима. Дакле, клиничка слика са објективним прегледом није довољна за постављање дијагнозе ахалазије једњака. Контрастно снимање са баријумом може да покаже промене у виду сужења баријумског стуба на месту доњег сфинктера, али ово снимање није довољно за дијагнозу. Езофагоскопија (снимање једњака посебном сондом) је метода златног стандарда за постављање дијагнозе, приликом које се може одредити и притисак унутар једњака (манометрија), али узети биопсија приликом које се виде промене типичне за ову болест.

Поред лечења, потребно је променити неке животне навике (требало би јести мање оброке, чешће, са доста воде и избегавати оброке пред спавање). Требало би избегавати тешко сварљиву и јако зачињену храну. Од лекова могу да помогну антагонисти калцијума, и нитрати али њихова лоша особина је што снижавају крвни притисак ширењем крвних судова. Такође, од скоро се апликује Ботокс токсин директно у доњи једњачни сфинктер чиме се он опушта, али ови резултати су краткорочни. Код почетних стадијума ове болести који не рагују добро на стандардну терапију, може се извести балон дилатација, али са посебним опрезом, због могућности погоршања стања, због формирања ожиљака.

На крају, врло често се изводи и хируршка интервенција. Данас је све чешће Хелерова миотомија лапароскопским путем која подразумева посебне сонде које улазе у трбушну дупљу кроз веома мале резове и засецање мишићних снопова једањака. Опоравак је веома брз и компликације су минималне. Неопходно је праћење у постоперативном току са редовним контролама, као придржавање поменутих хигијенско-дијететских принципа.

Извор: http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/11-gastroenterologija-bolesti-organa-za-varenje/5-ahalazija-jednjaka-bol-u-grudima-achalasia-oslabljena-peristaltika-pokretanje-uzrok-posledica-lecenje-splet-nerava-poremecaj-gutanja-sirenje-zadah-iz-usta-zapaljenje-simptomi-gastroenterologija-beograd-srbija