1 2 3 4 5

Вести



ИНХАЛАЦИЈЕ

Инхалација је врло једноставан метод који се примењује у терапијске сврхе у лечењу обољења респираторних (дисајних) путева. Представља унос лека у организам путем аеросола (ситних, распршених, течних честица раствора за инхалацију). Лек унет на овај начин брзо постиже терапијски ефекат, јер делује локално на слузокожу дисајних путева.

Пацијенти који имају проблема са дисајним путевима се врло често ослањају на инхалаторну терапију, наравно искључиво по препоруци лекара, јер им је овај вид терапије безболан и једноставан, а сем што се примењује у амбулантним и болничким условима, може се примењивати и код куће. Некада се за овај поступак користила посуда са топлом водом и пешкир, а данас се користе апарати (инхалатори), који претварају течност у честице аеросола. У апарате се могу стављати различити лекови, које пацијенту препоручује лекар, а најчешће су то препарати за ширење бронхија. Дејство ових лекова траје око три до четири сата, тако да се инхалације после тог периода могу понављати, уколико лекар тако препоручи, а уколико се ради о тежем нападу астме, инхалације се могу давати и на два сата, до побољшања стања пацијента.

У болничким и амбулантним условима улога медицинске сестре-техничара је да објасни начин и разлоге спровођења ове терапије, као и технику правилног дисања и да замоли пацијента за сарадњу, затим да припреми апарат (инхалатор), систем и маску за инхалацију, лек, физиолошки раствор и средство за дезинфекцију апарата и употребљеног прибора. Пре примене терапије је такође врло важно проверити идентитет пацијента и терапију са температурне листе, а тек онда припремити ординирани раствор и спровести инхалаторни терапијски поступак.

Начин дисања такође утиче на количину унетог лека, који треба да допре до плућа. Пацијент треба да дише споро и дубоко, а уколико је реч о деци, треба их смирити да не плачу, јер се тиме смањује продирање лека до плућа. Инхалације се могу радити и преко маске (што је најчешће) и преко наставка за уста. Уколико се користи маска треба дисати на уста, јер највећи број честица који доспева у нос не пролази даље. Биљни препарати (нана или етерична уља) се не употребљавају у електричним инхалаторима, они се према савету лекара употребљавају на традиционалан начин-инхалацијама кључале воде са пешкиром преко главе.

Ништа од ових поступака не треба спроводити „на своју руку“ већ искључиво према упутству и савету лекара.

Текст уредила: Марија Вукотић Крунић, медицинска сестра-техничар

Извор:studenti.rs-семинарски радови