1 2 3 4 5

Вести



АДИСОНОВА БОЛЕСТ

Представља смањење функције коре надбубрежне жлезде. Узроци могу бити различити и међу њима најчешће се јавља аутоимуни адреналитис и секундарна туберкулоза надбубрежне жлезде. Инциденца ове болести је ретка, јавља се у 40 до 60 случајева на милион особа.

КЛИНИЧКА СЛИКА:
Болесници осећају умор, малаксалост, имају муку, повраћање, губе апетит, губе у тежини и имају хипогликемије. Пад синтезе и секреције алдостерона манифестује се губитком натријума и воде бубрегом због чега ови болесници наводе да дуги низ година имају ноћно мокрење на које се обично не обрати пажња. Затим, даље са развојем болести долази до задржавања калијума и јона водоника, тако да се развија хиповолемија, хипонатријемија, хиперкалијемија и ацидоза. Симптоми минералокортикоидног недостатка су ортостатска хипотензија или стално успостављена хипотензија и поремећаји срчаног ритма услед хиперкалијемије. Услед хиповолемије долази до ретенције азотних материја и развија се циркулаторна или преренална бубрежна инсуфицијенција. Недостатак андрогених хормона код жена доводи до редукције пубичне и аксиларне маљавости, као и губитка либида. Јављају се менструални поремећаји и стерилитет. Због изостанка анаболичких ефеката андрогена смањује се мишићна маса и развија адинамија у оба пола. У клиничкој слици доминирају хиперпигментације. Кожа је пребојена, нарочито на превојима и зглобовима, слузнице су пигментоване (букална, десни, језик) и нови ожиљци се пигментују. Што се биохемијских показатеља тиче, најважнији су јутарња хипогликемија и и хиперкалијемија.

Лечење подразумева супституциону терапију и то доживотну. Потребно је суптитуисати и минералокортикоиде и глукокортикоиде. Болесницима се саветује више соли у исхрани. Неопходна је едукација болесника (значај дозе, корекција дозе у стресу).
Лечење кортикалне Адисонске кризе почиње паралелно са дијагностиком. Настанак хипокортикалне кризе у току хроничне супституционе терапије може се спречити упознавањем болесника са овим видом лечења и потребом да при свакој озбиљној инфекцији дуплира своју уобичајену дозу. Следећа мера превенције је да ове особе увек при себи имају ознаку да болују од хипокортицизма (у свету се носе наруквице са ознаком) и шприц са хидрокортизоном и упутством да уколико их нађу без свести (траума, саобраћајни удес и сл.) одмах им убризгају садржај из овако припремљеног прибора са хидрокортизоном. Код нас се бележи у здравствену књижицу и болесник и његова родбина се упознају са опасностима и ризиком кортикостероидне терапије.

Текст на основу извора уредила др Алавања Јована, клинички лекар, Пријемно-ургентна служба ОБ Панчево

Извори: Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. године