1 2 3 4 5

Вести



Аденом бронха

Аденоми бронха настају из дукталног епитела мукозних бронхијалних жлезда, најчешће великих бронха, где расту као добро ограничена и васкуларизована субмукозна (испод слузокоже) маса.

Мада термин „аденома" имплицира на бенигни тумор, они су у суштини неоплазме ниског степена малигности. Постоји неколико подгрупа аденома. Око 90% су карциноиди, остало су цилиндроми, мукоепидермоидни тумори и микстни аденоми. Цилиндрома се често виђа у трахеји, има склоност ка рецидивирању и малигнији је од карциноид аденома. Мањи проценат аденома показује локални инвазивни раст, док инциденца метастаза варира од 1 до 10%. Аденоми се подједнако виђају у оба пола, најчешће око 30. године живота.

Многи периферни аденоми немају симптома, док већина них има, и то: кашаљ, искашљавање, хемоптизије (искашљавање крви), грозницу, визинг (пиштање при дисању), бол итд. Код карциноида, у случају лучења серотонина, може постојати и карциноид синдром: црвенило, мука, дијареја, хипотензија (низак крвни притисак), респираторни дистрес и др.

Рендгенска слика такође зависи од локализације аденома: периферни се приказују као округле сенке, а централни нормалним радиографским налазом на снимку, у почетку, а касније сликом инфекције или ателектазе. Томографије плућа и трахеобронхијалног стабла могу открити тумор, док је бронхографија неопходна у ограничавању аденома и оцену стања бронхијалног стабла дистално од тумора.

Дијагноза се у већини случајева може поставити бронхоскопски.

Лечење аденома бронха је хируршко.

Извор: https://www.facebook.com/Simptomi.rs/