1 2 3 4 5

Вести



Адаптација организма на трудноћу

Током трудноће организам жене се мења како би се обезбедили оптимални услови за развој плода и како би се очувало здравље труднице. Све промене које се догађају у ткивима и органским системима су динамичне и понекад толико изражене да могу симулирати симптоме и знаке патолошких стања. Познавање физиолошких промена у трудноћи омогућава разграничавање нормалних од почетних патолошких збивања, што је услов за правовремено терапијско деловање. Такође треба истаћи да се адаптивне промене не повлаче одмах након порођаја, већ постепено – у току периода бабиња који траје 6 до 8 недеља.

Хипофиза, жлезда величине грашка у средишту лобање, постаје активнија. Количина пролактина расте и до десет пута, а после порођаја лучење има пулсатилни карактер. Такође, после порођаја количина хормона раста и хуманог плаценталног лактогена опадају што може бити узрок смањења дозе инсулина код трудница са дијабетесом у раном постпорођајном периоду.
Штитна жлезда се увећава захваљујући појачаној васкуларизацији и хиперплазији жлезданог епитела, али нема значајније тиреомегалије. Свакако уколико се јави гушавост током трудноће потребно је урадити детаљнија испитивања. Током 2. и 3. триместра може постојати релативни дефицит јода (јод је неопходан за синтезу хормона штитне жлезде). Тиреоидни статус не треба да буде значајно измењен. Такође треба напоменути да је могућа појава симптома сличних хипертиреоидизму (губитак тежине, појачан апетит, иритабилност, знојење). Међутим ове промене потичу од великог пораста хормона „β-HCGa“ који је уједно и хормон који нам први сигнализира могућу трудноћу. То се догађа због сличности у структури „TSH“ и „β-HCGa“. Тако да у раној труноћи, када је овај хормон присутан у високим количинама, може стимулисати штитну жлезду као и сам TSH. Међутим та лажна слика хиперитреоидизма се најчешће јавља само увидом у лабораторијске анализе, док прави симтоми појачаног рада штитне жлезде могу изостати.

Пре трудноће тежина материце је око 70 грама, запремина 10 милилитара, а у термину порођаја тежи око 1100 грама, а запремина је око 5 литара, пораст је праћен истањењем зида. Током трудноће постоје контракције које су нормално присутне, оне су безболне, ирегуларне, а како се порођај ближи постају учесталије. Грлић се истањује, постаје ливидан, жлезде се умножавају, па је нормална појава појачаног секрета. На кожи се појављује хиперпигментација у пределу средље линије трбуха (у потпуности се повлачи после порођаја), хиперпигментације могу потојати и на лицу. Такође је карактеристична и појава стрија услед истезања и оштећења потпорног ткива коже.
Просечан пораст телесне тежине је око 13-14кг. Труноћа је потенцијално дијабетогени стрес за организам. Услед метаболичхих особености већ постојећи дијабетес се може погоршати или се пак може изазвати прва клиничка слика до тада латентне болести. Током трудноће повећава се волумен крви, у термину порођаја већи је за око 40%, а смисао ове појаве је да се обезбеди проток у фетоплаценталној циркулацији и да се организам мајке припреми за крварење током порођаја. Пораст запремине еритроцита настаје захваљујући убрзаној продукцији ћелија и касни за порастом запремине плазме, зато се јавља „анемија“. Потребе за гвожђем такође расту, нарочито у другој половини трудноће. Изражена је и хиперкоагубилност (припрема на губитак крви током порођаја). Седиментација може бити убрзана. Трудноћа се карактерише и повећаном осетљивошћу на инфекције услед супресије имуног одговора - који настаје како би се омогућио несметани раст плода.

Срчана фреквенца у мировању расте за 10-15 удара у минути, могу се појавити срчани шумови који потичу од појачане васкулатуре дојке. Вредности атреријског крвног притиска током трудноће треба остану непромењене у односу на стање пре трудноће. Уколико се хипертензија јави први пут у трудноћи, нарочито у раној, може бити симптом озбиљнијих поремећаја и треба се обратити лекару. Вредности венског притиска расту дистално од материце, нарочито при стајању, што може довести до појаве отока и варикозитета на ногама, хемороида или пак до тромбоемболијских компликација.

Дијафрагма се подиже за око 4цм. Повећава се број респирација у минуту, настаје диспнеа и поред повећаног дисајног волумена. Промене су израженије у подмаклој трудноћи.
Величина бубрега расте за око 1,5 цм, што се одржава до 6 месеци од порођаја. Концентрација урина се разликује у дневним и ноћним порцијама. Током дана организам задржава воду у едемима, а током ноћи се нагомилана течност елиминише. Гликозурија се јавља код 20% здравих трудница, али ако се понавља обавезује на тестирање толеранције глукозе. Протеинурија може бити последица асимптоматске бактериурије, а поједине здраве труднице нормално губе до 30 милиграма албумина дневно. Појава крви у мокраћи по правилу указује на обољење уринарног тракта.
Изражене су анатомске промене већине органа гастроинтестиналног система, као последица прогресивног раста материце. Самим тим може се променити клиничка слика појединих обољења (нпр. упале слепог црева). Успорено је пражњење желуца и црева, јавља се горушица, успорено пражњење жучне кесе, стаза жучи - па се повећава и могућност настанка калкулуса. Естроген успорава транспорт жучних киселина, а концентрација жучних соли расте у циркулаији што објашњава појаву свраба.

Може се очекивати и појава слабости у рукама, утрнулост и болови, нарочито у трећем триместру услед појаве прогресивне лордозе и антерофлексије рамена што доводи до истезања нерава руке. Дејством хормона обезбеђује се повећана мобилност иначе слабије покретних зглобова карлице, како би се коштанио део порођајног пута припремио за порођај. Тиме се објашњава несигурност у ходу, нарочито у последњем месецу трудноће.

Текст на основу извора уредила др Маријана Протић, клинички лекар одељења Неурологије, Општа болница Панчево

Извори:
Гинекологија и акушерство, уџбеник за студенте медицине, уредници: Плећаш Дарко, Станимировић Бранка, Станковић Александар, Васиљевић Младенко
https://www.pregnancylab.net/tsh/