АБДОМИНАЛНА ПУНКЦИЈА

Абдоминална пункција је лекарска интервенција која се изводи ради евакуације течности (ascita) из трбушне дупље у дијагностичке или терапијске сврхе.

Присуство течности је најчешће последица болести јетре. Количина течности је променљива. Велика количина ремети циркулацију и притиска трбушне органе, подиже дијафрагму и ремети рад срца и плућа. На основу биохемијских анализа разликујемо трансудат (серозну течност из крвних судова, која се лучи због поремећаја у циркулацији) код цирозе, од ексудата (излива течности из капилара, која се обично дешава код упала). И минимална количина течности у абдомену се мора прегледати. Поред биохемијског прегледа потребно је узорак послати на микробиолошку анализу (преглед на бацил туберкулозе и друге узрочнике). Цитолошки преглед је веома важан, тада се могу уочити малигне ћелије. Малигнитет се онда одређивањем тумор маркера може одбацити или потврдити.

Обично се абдоминална пункција врши у терапијске сврхе. Ослобађа се одређена количина течности, и до неколико литара, чиме се органи и крвни судови ослобађају притиска. Посебно се тако побољшава функција бубрега и рад срца и плућа.

Пре пункције неопходна је припрема болесника, која подразумева да му се до детаља објасни шта ће му бити рађено, да се охрабри, да му се да подршка, а по потреби и седативи.

Потребно је да болесник пре пункције изврши физиолошке потребе,да мокри и да има столицу, при чему се смањује могућност пункције мокраћне бешике или дебелог црева. Интервенција се најчешће врши у болесничкој соби или за то одређеној просторији.

Сестра припрема стерилан материјал за рад као и материјал за дезинфекцију, који се користи и при свакој хируршкој интервенцији. Лекар обавља пункцију, шприцем и иглом, а сестра му асистира. Пункција се врши са леве стране, обично се не даје локална анестезија. Добијени садржај се узоркује и шаље на анализу. Истом иглом или иглом већег промера се, након узимања узорка, врши дренажа до жељене количине течности. Интервенција траје 20 до 30 минута. После завршене пункције место убода се обезбеди стерилном газом. Ако је евакуисана већа количина течности потребно је абдомен чвршће увити у чаршав ширине абдомена, како се, због смањеног притиска, не би сада брже накупљала слободна течност. Место евакуације се контролише као и крвни притисак. Болесник лежи у постељи 24 сата и све потребе обавља у постељи. Евакуисана течност и прибор којим је пункција рађена се одлажу у контејнер, посебну посуду и кесу, ради безбедности.

Могућа компликација након интервенције је нагли пад крвног притиска, при испуштању веће количине течности за кратко време. Болесник је тада блед, презнојен, отежано дише, слаб је и малаксао. Те тегобе спонтано пролазе. Може се јавити крварење и абдоминалном зиду, после пункције, које се збрињава компресивном завојем или ставњањем компресе са ледом. Ретко се дешава да се пунктира неки од унутрашњих органа, као што су дебело црево и мокраћна бешика, када може доћи до перитонитиса (запаљења трбушне марамице).

Текст уредила Марија Вукотић-Крунић,медицинска сестра

Извор:Иванко Бојић,проф.,др сци.мед.,Инфективне болести са епидемиологијом и негом оболелих,Земун,Београд 2012.