МЕТАБОЛИЧКИ СИНДРОМ

(синдром инсулинске резистенције, X синдром)

Чини га више поремећаја метаболизма који обухватају инсулинску резистенцију, хипертензију, дислипидемију, централну гојазност и дисфункцију ендотела крвних судова. Важан је фактор ризика за настанак кардиоваскуларних болести и дијабетеса тип 2.

Фактори ризика су прекомерна телесна тежина, гојазност, седантерни стил живота, старост и липодистрофија.Тачан узрок није познат и може бити мултифакторијалан. Инсулинска резистенција је централни поремећај у метаболичком синдрому.

Не постоје специфични симптоми метаболичког синдрома. Главне карактеристике су централна гојазност, хипертриглицеридемија, низак ниво ХДЛ холестерола, хипергликемија и хипертензија. Придружена стања су кардиоваскуларне болести, дијабетес тип 2, неалкохолна масна дегенерација јетре, хиперурикемија, синдром полицистичних јајника и опструктивна апнеја у сну.

Дијагноза се поставља испуњавањем критеријума за метаболички синдром, а може се урадити и скрининг за придружена стања.

•централна гојазност (обим струка ↑102 цм за мушкарце и ↑88 цм за жене)

•хипертриглицеридемија (триглицериди ≥ 1,7 ммол/л без терапије)

•низак ХДЛ холестерол (↓1,0 ммол/л за мушкарце, ↓1,3 ммол/лза жене без терапије)

•хипертензија (систолни притисак ↑130 mmHgили дијастолни притисак ↑85 mmHg без терапије)

•гликемија наташте ≥ 5,5 ммол/л без терапије или дијагностикован дијабетес типа 2

Гојазност је покретачки механизам метаболичког синдрома. Редукција телесне тежине примарни је приступ овом поремећају. За губитак телесне масе препоручује се комбинација ограниченог уноса калорија, повећане физичке активности и модификација животних навика. Препарати или хируршке интервенције за губљење тежине су додатни поступци који долазе у обзир за контролу гојазности. Хипертензију, интолеранцију глукозе или дијабетес, поремећаје липидног статуса треба лечити према одговарајућим смерницама. У антихипертензивну терапију када је то могуће укључити АЦЕ инхибиторе или блокаторе ангиотензинских рецептора.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић Лазић , пнеумофтизиолошко одељење

Извор: Харисонов приручник интерне медицине