1 2 3 4 5

Вести



ТУМОРИ ТЕСТИСА

Тумори тестиса убрајају се у ретке неоплазме са учесталошћу око 2 % на 100.000 мушкараца, и то најћешће у доби од 20 до 40 година живота. Тачан узрок ове болести није тачно дефинисан, али се као потенцијални фактори наводе стања попут крипторхизма (неспуштен тестис), породична оптерећеност малигним болестима и неки генетски поремећаји (Клинефелтеров синдром).

Обзиром да се тумори тестиса врло често понашају агресивно, од посебне је важности исправна хистолошка категоризација тумора, јер се на темељу хистолошког налаза одређује терапијски приступ. 95% тумора тестиса потиче од герминативних ћелија, којe поседују изузетно велику развојну плурипотентност. Овде спадају семином, тератом, ембрионални карцином и хориокарцином. Осталих 5 % чине стромални гонадални тумори, гонадобластом, лимфом. Обзиром на предоминацију семиномских тумора у односу на остале, груба подела свих тумора тестиса је на семиномске и несеминомске.

Семином се јавља код млађих мушкараца, од 20- 40 година. Класични облик се испољава симетричним увећањем тестиса, некад и четвороструко од уобичајене величине. Врло је осетљив на радиотерапију, метастазира касно и има одличну прогнозу.

Тератом се јавља обично између 20 -30 год. живота, али неретко код доста млађих или старијих. Узрокује асимтричан раст тестиса са чворнатом површином и израженим венама на кожи.

Ембрионални карцином показује агресиван раст, рано даје метастазе. Праћен је порастом βHCG и AFP.

,,Yolk sac” тумори најчешће се јављају код деце, у узрасту до 3 године.

Хориокарцином се шири путем крви на плућа и мозак. Доводи до високог праста хормона HCG, који посебним механизмом може да доведе до појачаног рада штитне жлезде и гинекомастије( увећање дојки).

СИМПТОМАТОЛОГИЈА

Обично сам пацијент напипа безболну масу , чвор у тестису. Ређе се појављује туп бол у доњем трбуху или скротуму или акутни бол, који може погрешно да упути на акутни епидидимитис и замаскира слику тумора. Понекад се код тумора тестиса јавља гинекомастија због хормонских поремећаја. Већ само благо отврднуће у тестису , односно чвор буди сумњу на тумор. Тестис је обично повучен, површина му може бити глатка, али чешће је неправилна, задебљана и чврста.

ДИЈАГНОСТИКА

Ултразвучним прегледом се може направити разлика између цисти и малигног процеса. За потврду дијагнозе се не ради биопсија, већ се приступа хирушком одстрањивању захваћеног тестиса. За процену проширености болести у трбуху користи се ултразвучно снимање или ЦТ, чиме се процењује захваћеност лимфним чворова. Обично су захваћени илијачни и аортнокавални лимфни чворови. Туморски маркери су јако важни за постављање дијагнозе и одређивање терапије, али и за даље праћење успешности лечења. β HCG може бити повишен код 40 -60 % свих тумора тестиса, од тога код скоро свих хориокарцинома, 80% код ембрионалног карцинома, 10-25 % код чистих семинома. Након што се изврши оперативни захват одстрањивања захваћеног тестиса (орхиектомија), вредност овог хормона се нормализује за 7 дана, уколико болест није дала метастазе. LDH je повишен код више од 80 % болесника са тумором тестиса, а повећање вредности је сразмерно величини тумора. АFP је повишен код ембрионалног карцинома и ,,yolk sac“ карцинома.

ТЕРАПИЈА

Било као додатак оперативном лечењу или самостално, хемотерапија повећава успешност лечења тумора тестиса. Различити хемотераписки протоколи који у себи садрже препарате платине, врло су ефикасни, нарочито код семиномских тумора. За разлику од семиномских, несеминомски показују варијабилност у одговору на терапију и често метастазрају рано. Радиотерапија је такође један од видова лечења, са најбољим ефектом на семиномске туморе. Пре овог вида лечења обавезна је и криопрезервација, односно узимање и чување репродуктивних ћелија.

Треба нагласити како је најучинковитија превенција рака тестиса редовни месечни самопреглед и правовремено препознавање симптома.

Текст на основу извора уредила др Мирјана Бркић

Извори:

1. Клиничка онкологија, уџбеник

2. www.kancer.rs