1 2 3 4 5

Вести



Транзиторни исхемијски атак (ТИА)

Транзиторни исхемијски атак (ТИА) је краткотрајна епизода неуролошке дисфункције узрокована фокалном исхемијом мозга или ретине, са клиничким симптомима који типично трају мање од 60 минута, повлаче се у потпуности и нема доказа (ЦТ или НМР) постојања акутног инфаркта мозга.

ТИА је функционални поремећај, без морфолошких промена, који се мора озбиљно схватити као упозорење о претећем озбиљнијем васкуларном догађају. ТИА представља аларм да постоји озбиљно оштећење мождане циркулације и сама појава транзиторног васкуларног поремећаја представља врло јак фактор ризика за развој можданог удара(МУ). Узрок ТИА је исти као и узрок акутног исхемичког МУ: хипоперфузија, емболизација или тромбоза. Симптоми болести се у потпуности повлаче за 15 до 60 минута, а транзиторни губитак вида на једном оку (амауросис фугаx) најчешће траје мање од 5 минута.

Неуролошка симптоматологија која се јавља код ТИА је веома разноврсна и зависи од локализације пролазне исхемије, тј. од крвног суда који је захваћен:

•Предња циркулација (каротидни слив): амауросис фугаx (транзиторни губитак вида на једном оку), дисфазија (поремећај говора), хемипареза (слабост) супротне стране тела, контралатералнии хомонимни испади видног поља.

•Задња циркулација (вертебробазиларни слив): диплопије (дупле слике), вертиго (вртоглавица), дизартрија/дисфагија (немогућност говора и гутања), унилатерална/билатерална или алтернирајућа пареза или губитак сензибилитета, губитак вида на оба ока, губитак свести.

Општи симптоми типа потпуног губитка свести, генерализоване слабости, инконтиненције мокраће или столице, вертига, конфузних стања и сл., ретко су последица ТИА и тада је уз ове симптоме најчешће присутан и неки фокални неуролошки дефицит.

Дијагностички и терапијски поступак код болесника са ТИА не разликује од онога који се примењује код акутног МУ. Свакако се на првом месту налази добро узета анамнеза и комплетан неуролошки преглед, затим основне лабораторијске и радиолошке претраге. Поред постављања дијагнозе и адекватног лечења тренутног стања, јако је битно тражити факторе ризика и на време их редуковати.

Артеријска хипертензија је најважнији независни фактор ризика како за исхемичхи МЗ, тако и за ТИА. Снижење високог притиска значајно смањује овај ризик. Шећерна болест удвостручава ризик од МУ. Сваки болесник са шећерном болешћу треба да буде третиран као да је већ имао инфаркт срца или МУ. Снижавање концентрације липида у крви има пуно терапијско оправдање јер је холестерол веома важан у развоју, напредовању и компликацијама атеросклеротских плакова. Уколико дијета остане без ефекта, приступа се примени различитих лекова који могу снизити ниво липида у крви (омега-3 масне киселине и статини).Прекомерно конзумирање алкохола повећава ризик од МУ, што указује на потребу обустављања овакве навике.

Текст на основу извора саставила и уредила др Милица Маравић, Онколошка служба Опште болнице Панчево

Литература:

Владимир С. Костић и аутори - Слободан Апостолски, Петар Булат, Лјиљана Бумбширевић, Наташа Царевац, Наташа Драгачевић, Јасна Јанчић, Деана Јовановић, Загорка Јовановић-Марковић, Небојша Јовић, Душан Кознић, Драгана Лаврнић, Жарко Мартиновић, Ведрана Милић-Рашић, Јелена Николић-Друловић, Гордана Оцић, Драган Павловић, Видосава Ракочевић, Драгослав Шокић, Елка Стефанова, Зорица Стевић, Татјана Опинћал-Стошић, Марина Светел, Надежда Штернић, Слободан Петровић, Слободанка Тодоровић, Јасна Зидверц: "Неурологија", Медицински факултет у Београду, 2009.