5. мај – Светски дан борбе против астме

Светски дан борбе против астме обележава се сваке године 05. маја, под покровитељством Глобалне иницијативе за астму (ГИНА) у сарадњи са здравственим групама и едукативним центрима за лечење астме, а са циљем да се подигне свест опште популације и превенира развој тежег облика астме широм света.

Сваке године ГИНА бира тему програма кoји се промовише, те координише припрему и дистрибуцију материјала и ресурса за Светски дан борбе против астме. Први светски дан астме, 1998. године, обележен је у више од 35 земаља у комбинацији са првим светским састанком астме одржаном у Барселони, Шпанија. Од тада се сваки дан одржава светски дан астме и дан је постао један од најважнијих светских догађаја свести о астми и едукација. Ове године Светски дан борбе против астме одржава се под слоганом „ Довољно је било умирања од последица астме“ .

Шта је астма?

Астма представља болест изазвану хетерогеним факторима, у чијој се основи најчешће налази хронично запаљење дисајних путева. Испољава се кроз понављање различитих епизода респираторних тегоба, међу којима су најчешће шиштање, осећај недостатка ваздуха и глади за ваздухом, свирање и нелагодност у грудима, кашаљ, а који варирају по дужини трајања и интензитету и удружене су са тегобама приликом издисања ваздуха. Астма је обично удружена са појачаном осетљивошћу тзв хиперреактивношћу дисајних путева и запаљењем истих, што није довољно за постављање саме дијагнозе. Дијагноза астме базира се на детаљној историји болести о појави различитих карактеристичних респираторних симптома, који су праћени тешкоћама при издисању ваздуха. Еоизоде се посебно јављају током јутра и вечери, као и при појачаном напору. Симптоми се могу смиривати спонтано или уз употребу адекватне терапије. Присуство симптома потврђује се адекватним спирометријским испитивањем кроз примену бронходилататорних тестова. Главни фактор ризика за настанак астме јесте осетљивост на респираторне алергене тј. супстанце спољне средине, као што су кућна прашина, гриње, полени трава, коров, дрвеће, буђ, животињске длаке или дуван.

Дијагностика

Учестале епизоде кашља, гушења и свирања у грудима најчешће указују на постојање бронхијалне астме. Приликом разговора са пацијентом се посебна пажња обраћа на то када је болест почела, да ли су неки од симптома присутни још од детињства, да ли постоји алергија и има ли оболелих од астме у породици. Након тога се приступа аускултаторном прегледу (слушању плућа помоћу стетоскопа), прави се снимак плућа и врши се спирометријско испитивање како би се дефинисао степен сужења дисајних путева. У случају лакшег облика болести могуће је радити и алерголошке пробе. Код тежих случајева са изразитим гушењем, пацијентима се помаже да ураде све неопходне анализе и тестирања, како би се проценило да ли је неопходно лечење у болници. Када постоји висок степен сумње на постојање бронхијалне астме, а сви остали налази су нормални, раде се посебни тестови одн. мерење вршног протока и тест бронходилататорима.

У основи развоја болести разликујемо два облика астме:

1.Алергијска астма

2.Неалергијска астма

Напад астме може да изазове изложеност алергенима (цветање амброзије, изложеност грињама…) као што је већ напоменуто, али и стрес, инфекција, напор, узимање одређених лекова, промене времена, изложеност аерозагађењу. Напади се често јављају ноћу или пред јутро. Међутим, напади се могу јавити и убрзо после излагања алергенима, услед напора или стреса. Доласком јесени долази до знатних климатских промена у поднебљу у коме живимо. Температурне разлике од 15 до 20 степени у једном дану, хладно време и велика влага нарочито лоше утиче на особе са осетиљивим дисајним органима. Све чешће можемо чути да је удисање хладног ваздуха, промена температуре и влаге ваздуха нагло погоршало стање асматичара.

Поред изложености алергенима и временским условима, астма може бити повезана са наслеђем. Наиме, ако је један од родитеља алергичан на тзв. инхалационе алергене, постоји вероватноћа од 30 – 50% да дете оболи од бронхијалне астме. Ако су оба родитеља алергична, деца обољевају од бронхијалне астме са вероватноћом од 80%. Временске прилике имају утицај на испољавање симптома болести код одређеног броја пацијената. Влажно време, магле и нагле промене времена могу да утичу на учесталост тегоба.

Како да превенирамо нападе астме?

-редовно и адекватно конзумирање прописане терапије

-уредна вакцинација против грипа

-при погоршању тегоба неопходно је на време се јавити надлежном лекару

-конзумирати здраву исхрану, имати довољно сати сна, редовну физичку активност

-избегавање задимљених просторија и скуповау којима борави пуно људи у затвореном простору

Текст према изворима уредила др Јелена Милетић Поповић, служба за пулмологију ОБ Панчево

Извори:

https://ginasthma.org/wad/

https://ginasthma.org/pocket-guide-for-asthma-management-and-prevention/

http://www.pulmologija.rs/astma