14. март – Светски дан бубрега

Светски дан бубрега се обележава на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Здравље бубрега свима и свуда”, има за циљ подизање свести о високом и растућем оптерећењу болестима бубрега широм света, као и потребу за израдом стратегија за превенцију и контролу болести бубрега.

Процењује се да 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега. Акутне болести бубрега погађају више од 13 милиона људи широм света, а 85% ових случајева се јавља у земљама са малим и средњим бруто националним дохотком. Процењује се да око 1,7 људи годишње умре због акутне болести бубрега. Хроничне болести бубрега су узрок најмање 2,4 милиона смртних случајева годишње и тренутно су на шестом месту узрочника смрти. Много различитих фактора и узрочника утиче на болест бубрега, од урођених болести, примарних и секундарних гломерулонефритиса, акутног оштећења бубрега разним лековима, токсинима, туморске болести и хроничне болести попут дијабетеса и хипертензије. Последњи поменути узрочници у виду шећерне болести и повишеног крвног притиска су далеко најчешћи и ако нису адекватно лечени доводе до хроничне бубрежне слабости (ХБИ).

Који су симптоми хроничне бубрежне слабости и које основне анализе такви пацијенти треба да ураде? Симптоми бубрежне слабости се јављају када гломерулска филтрација падне испод 30 мл. Тада могу да се појаве едеми, хипертензија, мучнина, повраћање, поремећај ацидобазне равнотеже (метаболичка ацидоза), поремећај електролита (хиперкалијемија, хиперфосфатемија, хипокалцемија). Зато је битно превентивно праћење реналних параметра код свих болесника у ризичним групама, на првом месту болесници са дијабетесом и хипертензијом. Најчешће се прате вредности урее, креатинина, основни преглед урина, микропротеинурија (микроалбуминурија). Нормалне вредности у-албумина су мање од 150 мг/24 ч. По правилу потребно је спровести испитивање три пута. Као тешка микроалбуминурија је резултат 300 мг/24 ч. Следећи тест бубрежне функције је протеинурија по Биурету и клиренс креатинина са узорком урина сакупљеног за 24 часа. Пацијенти из ризичних група за ХБИ би требали обављати контроле на сваких 6 месеци. Сем горе наведених анализа морају се пратити електролити, мокраћна киселина, липидограм, хепатограм, ГГТ, АЛП, ЛДХ, с-албумин, укупни протеин, комплетна крвна слика и ниво глукозе.

Неколико кључних порука за крај: применити и усвојити здрав начин живота (приступ чистој води, физичкој активности, правилној исхрани, контроли дувана). Болести бубрега могу се спречити, одложити и држати под контролом када се примењују одговарајуће превентивне мере. Неопходно је увести скрининг преглед на болести бубрега као примарну здравствену интервенцију, укључујући и тестове за идентификацију поремећаја (нпр. тестове урина и крви). Скрининг високо ризичних појединаца и рана дијагностика и лечење су исплативи у смислу спречавања или одлагања болести бубрега у завршном стадијуму.

Текст на основу извора уредила др Дарина Азарија- клинички лекар Интерног одељења ОБ Панчево.

Извори: зјзпа.орг.рс/14-март-светски дан бубрега