1 2 3 4 5

Вести



Себороичне кератозе

Себороичне кератозе представљају најчешће бенигне промене коже које се јављају обично у старијој популацији, после 50. године, али се могу јавити и код млађих особа. Код деце се не јављају. Узрок настанка у највећем проценту случајева су бројне мутације на нашем генетском материјалу. Долази до повећаног дељења ћелија коже (кератиноцита) у површном слоју коже и постепено долази до формирања видљивих промена на површини кожи. Особе код којих се јављају себороичне кератозе често ће рећи да су и њихови родитељи имали исте промене. Јављају се код оба пола, мада нешто чешће код жена. Појава себороичних кератоза се везује и за често и дуготрајно излагање сунцу, али особа код које се појави већи број ових промена не значи да ће развити и неки малигни процес попут меланома, рака коже. Њихова појава је сигнал да је кожа била доста изложена сунцу и да је оштећена, па је потребна заштита и редовна контрола да се у том великом броју промена не развије нека лоша.

Себороична кератоза настаје полако, у почетку као тамнија флека (макула) на површини коже која се временом повећава у ширину, иде и до неколико сантиметара, али увећава се и изнад равни коже, па постаје храпава, режњевита и као испуцале површине. Боје варирају од светло браон, жућкасте до тамно браон, па све до црне. Могу се јавити свуда по телу, сем на длановима, табанима и слузокожи. Најчешће се јављају на лицу, грудима, леђима, а могу и на стомаку и прегибима. Не дају неке специфичне симптоме, мада се код неких пацијената јавља осећај свраба, што им ствара нервозу, а ако су на неком незгодном месту имају и страх да их не закаче. Обично људи мисле да су у питању младежи, па их штеде приликом купања и брисања пешкиром, а то може повећати свраб. Наиме сапуница, зној могу да заостану у режњевима себороичне кератозе, па да изазивају свраб. Временом те осушене нечистоће могу и да отпадну, чак и део саме кератозе може да се круни што уплаши пацијенте. Није необично да се кератоза смањи, али само тај површински слој отпадне, а временом може поново да се повећа.

Лек, у смуслу да се нешто попије за себороичне кератозе нажалост још не постоји. Њихово уклањање се саветује ако се налазе на незгодном месту, па постоји могућност иритације, повређивања и развоја инфекције. Оне саме по себи нису опасне, више представљају естетски проблем и доводе до незадовољства код пацијента, посебно ако се налазе на лицу где су изложене свачијем погледу. За дијагностиковање себороичне кератозе није потребно никакво тестирање. Довољно је да дерматолог под увеличањем погледа промену и на основу појединих структура типичних за ове промене моћи ће да каже о каквој промени је реч. За њихово уклањање може се користити течни азот, који је изузетно хладан и врши деструкцију саме промене и површине коже. Препоручује се да се терапија течним азотом не спроводи у летњим месецима када су знојење и излагање сунцу повећани да би се избегао развој инфекције. За веће кератозе је потребно неколико пута применити терапију, док мање и свежије промене брже нестану. Течни азот се апликује на промену у току неколико секунди што изазива осећај пецкања, а сама промена побели, али се врло брзо то белило изгуби. На месту промене је дошло до деструкције ткива и нормално је да се створи раница са крастом која ће отпасти заједно за променом. Може се јавити и плик што представља нормалну реакцију на примену течног азота. Током трајања терапије саветује се примена неке антибиотске масти која ће спречити развој инфекције. После примене течног азота могу заостати флеке, нарочито код особа тамније пути, које временом могу избледети, па је потребно и то имати на уму ако је пацијенту битан естетски моменат. Кератозе се могу уклонити и класичним хируршким путем, нарочито веће кератозе. Још један од начина за уклањање кератоза је и примена радиоталаса која представља нешто комфорнији начин лечења. Промена се уклања у једном потезу и површно оштећење здравог ткива је минимално, па је и појава флека сведена на минимум.

Неопходно је нагласити да сваку промену на кожи мора погледати дерматолог који ће проценити да ли се ради о бенигној промени која се може на овај начин уклонити или је реч о сумњивој промени која се онда мора послати на хистопатолошку анализу.

Текст на основу извора уредила др Тијана Брадић Бркић, специјализант дерматовенеролошког одсека, Опште болнице Панчево.

Извор: „Дерматовенерологија са пропедевтиком“, проф. др Лалевић-Васић, проф.др Меденица, проф. др Николић