16. октобар – Светски дан хране

Светски дан хране један је од најважнијих датума у Календару јавног здравља. Обележава се већ три деценије, у преко 150 земаља света. За датум његовог обележавања, 16. октобар, симболично је узет дан када је основана Светска организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organisation - FAO), сада већ давне 1945. године, непосредно по окончању Другог светског рата, са циљем да подржи, обједини и појача тадашње напоре свих земаља да што брже, и ефикасније превазиђу кризу изазвану разорним последицама рата.

У Србији Светски дан хране обележава се од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије, и ове године са посебним фокусом на смањења броја гладних у свету као и на јачање прехрамбених система. Други пут заредом суочавамо се са годином у којој се боримо са глобалном здравственом али истовремено и једном од највећих друштвено-економских криза у историји човечанства.У таквим околностима не чуди што тема кампање која прати обележавање овогодишњег Светског дана хране остаје иста као и прошле 2020. године и гласи: „Наше акције наша су будућност”, чиме нас све позива на буђење личне одговорности и подизање колективне свести, уједноме подстичући и на активизам и солидарност према ближњима, према заједници и према целој планети.

COVID-19 представља нову историјску прекретницу. Пандемија је одавно препозната као много више од јавноздравственог потреса и тиме показала колико се здравље прожима кроз све друштвене системе. У протекле две године сви смо постали свеснији тога да је здравље неопходан услов опстанка и напретка друштва на свим нивоима, али исто тако и озбиљан фактор дестабилизације и неизвесности, онда када је нарушено.Други по реду Светски дан хране обежава се у условима пандемије, која, поред осталих, има несагледиве последице и у области доступности и безбедности хране. Пандемија COVID-19 покренула је економски суноврат глобалних размера. Таква ситуација неминовно води до тога да би, на већ постојећих 690 милиона гладних у свету, у долазећем периоду могло доћи нових 100 милиона људи. Такође, процењује се да чак око 3 милијарде људи није у позицији да себи обезбеди довољне количине здраве хране, а да око 10% светске популације користи храну која не задовољава основне критеријуме безбедности - храну која је загађена бактеријама, вирусима, паразитимаили хемикалијама.С друге стране, актуелна пандемија није потиснула неке друге, старе и познате проблеме, такође пандемијских размера. Наиме, насупрот стотинама милиона гладних, у свету и даље скоро 2 милијарде људи има прекомерну тежину или је гојазно. Чак и то није само јавноздравствени проблем. Процењује се, наиме, да ће до 2030. године трошкови лечења повезани са прекомерном ухрањеношћу износити око 1,3 трилиона долара годишње. И док пандемија ствара нове десетине милиона гладних у свету, процењује се да 14% глобално произведених намирница пропада услед неадекватне производње, чувања, транспорта, док чак 17% хране која дође до крајњих потрошача никад не буде искоришћена, другим речима - бива бачена. Иако је током последњих неколико деценија остварен значајан напредак у унапређењу пољопривредне производње, глад, гојазност, деградација животне средине, рапидан губитак биодиверзитета, огромне количине хране које пропадају неискоришћене, проблеми произвођача и осталих радника у ланцу производње, тек су нека од питања која су, у доба пандемије и њом изазване економске девастације, само додатно добила на важности. Чињенице да мали прозвођачи производе више од 33% светских количина намирница, као и да системи производње хране широм света упошљавају око милијарду људи - више од било ког другог привредног сектора, указују на важност уређења и унапређења ове делатности, нарочито у актуелним, пандемијским околностима.

Због свега наведеног неопходно је удруживанје свих нас, сваког дана како би могли бити носиоци промена у систему проиводње хране. То можемо да урадимо на неки од следећих начина:

-Увек треба бирати разноврсне свеже намирнице уместо високообрађених.

-Указати поверење и дати предност аутохтоним сортама воћа и поврћа

- обогатити своју исхрану протеинима из биљака, нпр. из коштуњавог воћа или махунарки. Ове намирнице су значајно јефтиније од животињских протеина, а притом су и неупоредиво мање шкодљиве по нашу планету.

-добро испланирати сваку куповину намирница и припрему хране - тако се предупређује стварање вишкова, спречава се пропадање и бацање хране.

-Увек када за то постоји могућност, треба бирати мале произвођаче хране који су посвећени принципима одрживог развоја.

-Свако од нас може бити промотер здравих принципа исхране - у својој породици, у непосредном окружењу, у заједници.

Здравствено-промотивне активности које се реализују поводом обележавања Октобра - месеца правилне исхране и Светског дана хране, уобичајено су усмерене ка најмлађима - њима се тада пружа прилика да поруке о значају правилне исхране за здрав живот, пренесу на њима својствен начин - бојом, обликом, речима. Стога, ни ове године не изостаје традиционални ликовни и литерарни конкурс намењен предшколцима и ученицима основних школа, на тему „Бирам паметније, храним се здравије“. Конкурс је објављен у „Просветном прегледу“, а расписује га Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, док га на регионалном нивоу, са школама и предшколским установама, спроводи мрежа института и завода за јавно здравље.

Текст према доступним изворима уредила др Јелена Милетић Поповић, ОБ Панчево

Извори:

https://nationaltoday.com/world-food-day/

http://www.izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=&link=3-18-2679

https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1017-svetski-dan-hrane-2021