Сунчање, да или не?

Сви се радујемо лепом времену и тежимо да што више времена проводимо напољу и на сунцу. Прелазимо у кратке рукаве, шорцеве и тако кожу нагло излажемо сунчевим зрацима, а заборављамо на њену заштиту. Некада је сунце пролазило кроз слојеве Земљиног омотача другачије него данас и није било тако опасно сунчати се. Међутим услед појаве и ширења озонских рупа све се променило и потребно је мењати свест свих нас о утицају сунца.

Сви смо чули за стару изреку „Ко се сунца крије, боље да га није“, али то више нажалост није тако. Одувек постоји убеђење да је сунце здраво и да подстиче многе функције, да смањује депресију, делује против реуме, лечи кожне болести попут псоријазе, а и пријатно је. С једне стране постоји хелиотерапија то јест сунчање из терапијских разлога, под строго контролисаним условима, а са друге стране сунчање из моде, које је најчешће неконтролисано. Најчешће су млади ти који често иду у соларијум, али нико од њих не размишља о последицама, које се не виде одмах, већ за десет, двадесет година. Претерано осунчана кожа губи еластичност, лакше се повређује, задебљала је, иритирана, сува, старачке пеге се брже појављују и добија се на неки начин воштана боја коже, а особа изгледа старије него што јесте. Код неких ће се нажалост јавити и нека малигна обољења. Требало би све упозорити да десет сеанси у низу, у соларијуму повећава ризик од настанка оштећења коже и до десет пута више него сунчеви зраци. Светска здравствена организација је соларијуме сврстала у прву групу канцерогена, па је велики број земаља (једна од њих је Аустралија) потпуно забранио употребу соларијума. На иницијативу Удружења дерматолога Србије, фебруара ове године донет је Правилник Министарства здравља којим се забрањује употреба соларијума особама млађим од 18 година, људима који користе лекове осетљиве на УВ зрачење, свима који су боловали или болују од малигних тумора коже или од обољења која су праћена појачаном осетљивошћу на УВ зрачење и топлоту. Сви корисници соларијума мораће да дају информисани пристанак потписан у два примерка, на коме ће бити назначено да корисник на сопствени ризик користи соларијум, а у свим салонима који имају соларијум мораће на видном месту да стоји обавештење о штетности истог.

Када говоримо о одласку на море сви помислимо на сунчање и како да се вратимо са што тамнијом бојом коже. Већина само тада купује препарате за сунчање, али то није довољно. Сунчевим зрацима смо изложени увек током дана, чак и када је облачно одређени део сунчевих зрака пролази кроз облаке. Зато је потребно да препарате за заштиту од сунца користимо и током свакодневних активности, шетње, одласка на посао, а не само током летовања. Боравком у близини мора, језера, реке зрачење од сунца је појачано, због одбијања сунчевих зрака о површину воде. Такође на планини је зрачење јаче, нарочито када има снега, па се често дешава да се скијаши врате са опекотинама на лицу. Излагање сунцу је нарочито опасно у дечијем узрасту, јер свако оштећење у најранијем периоду кожа упамти и повећава се ризик за настанак меланома у старијем узрасту. Меланом коже је најагресивнији карцином коже који се ретко јавља код деце, али се ризик за његов настанак стиче у најранијем узрасту. Зато бебе до 6 месеци никако не треба излагати сунцу, па и до годину дана, а у каснијем периоду само уз све мере заштите.

Када је реч о заштити, како код деце тако и код одраслих, мисли се на физичку заштиту и коришћење козметских препарата са заштитним фактором. У физичку заштиту спадају капе и шешири, наочари, одећа светлијих боја и тањих материјала која потпуно покрива руке и ноге. Данас постоје и тканине са заштитним фактором које се користе за израду купаћих костима и различите спортске опреме, која се нарочито препоручује особама које тренирају на сунцу. Не би требало боравити на сунцу у периоду од 10 до 16 часова, а ако је неопходно боравити на сунцу, саветује се да се током првих пар дана то ради постепено. Када је о препаратима са заштитним фактором реч, фармацеутске куће у данашње време доста пажње посвећују овим препаратима и свакога дана се њихов састав усавршава. Ови препарати имају задатак да филтрирају штетне УВА и УВБ зраке и да обезбеде да смо у одређеној мери заштићени на сунцу. Њихова моћ заштите је одређена заштитним фактором СПФ који може да се креће од 6, као најслабија заштита, па до 50 као веома висока заштита. Висину заштитног фактора треба бирати на основу типа коже ( да ли је кожа светла, тамна, осетљива, лако поцрвени) и јачине зрачења сунца (море, планина, свакодневне активности). Потребно је обратити пажњу да ли је препарат водоотпоран, јер приликом купања, па чак и током знојења препарат се скида са коже. Такође је важно и правилно наношење и коришћење препарата, а то значи да је најбоље препарат нанети пола сата пре изласка на сунце и редовно га наносити више пута у току дана. Још је потребно напоменути да је за потпуну ефикасност препарата неопходно нанети га у довољној количини, па тако препарат са заштитним фактором од 50 да би испољио своје пуно дејство треба нанети у количини од 2 милиграма на 1 квадратни цм коже. То значи да једно просечно паковање од 200 милилитара ако се правилно наноси свакако није довољно за десетак дана коришћења, а никако није довољно за породицу од неколико чланова. За децу постоје посебно формулисани препарати за сунчање, нарочито за децу која су склона алергијама и екцемима. Ипак уз све ове мере заштите не треба злоупотребити време проведено на сунцу.

Треба напоменути да и многи лекови када се узимају и излажемо се сунцу могу довести до фототоксичних реакција на кожи. Тих лекова је пуно и међу њима су лекови против напетости, малигних тумора, антидепресиви, лекови против гљивица, лекови за срчана обољења, лекови који подстичу излучивање урина. Многа локална средства која се мажу на кожу као што су парфеми, разна биљна уља, под утицајем сунчевих зрака могу да доведу до фототоксичних рекација попут црвенила, свраба, пликова, па и до трајних флека на кожи и обично настају врло брзо након излагања сунцу. Неко ће рећи да је неопходно сунчати се, јер се на тај начин ствара витамин Д који је важан за одржавање здравих костију. Међутим сматра се да је за његову синтезу довољно излагање сунцу од 15 минута током свакодневних активности, када су нам изложени само руке и лице. Овај витамин је данас могуће надокнадити на друге начине, како код одраслих тако и код деце. Деца током прве године живота добијају капи витамина Д или се он може наћи у неким млечним формулама, а одрасли могу узимати различите препарате витамина Д у различитим дозама, у зависности да ли се узима превентивно или као мера лечења.

Због свега овога набројаног и великог броја пацијената који долазе код дерматолога са малигним променама, које су директна последица деловања сунца, став дерматолога је да сунчање као лежање и свесно дуготрајно излагање сунцу, нарочито без заштите, никако се не саветује, поготово код деце, јер кожа све памти.

Текст уредила др Тијана Брадић Бркић, специјализант дерматовенеролошког одсека, Oпште болнице Панчево

Извор: www.karadaglic.com