ТАМПОНАДА СРЦА

Срчана тампонада је акутно стање у Интерној медицини, које настаје услед накпуљања течности у интерперикардном простору, у количини која узрокује опструкцију дотока крви у срце.

Перикард је двострука опна која обавија срце и почетне делове великих крвних судова. Његове физиолошке функције су да обезбеди позицију срца, расподелу хидростатских сила, смањује трење, спречава инфекције, усклађује функцију комора у дијастоли, и спречава дилатацију срчаних шупљина у напору и хиперволемији.

Најчешћи узроци, који доводе до тампонаде срца су неопластични, вирусни и уремијски перикардитис. Тампонада може настати и као последица интраперикардног крварења (траума, малигнитети, дисекција аорте, постинфарктне руптуре и перфорација срца током интервентних процедура). Када излив нагло настаје, свега 200 мл може узроковати тампонаду, а код спорог накупљања течности перикард толерише и до 2000 мл течности. Болесници се најчешће жале на нелагодност у грудима, убрзано и отежано дисање, али могу да имају и кризе свести. Локални притисак накупљене течности може изазвати отежано гутање, кашаљ, мучнину, штуцање. Субакутна тампонада се може испољити као инсуфицијенција бубрега или шок јетре, као срчана инсуфицијенција. Класични Беков тријас виђа се само код тешке, акутне тампонаде (пад притиска, набрекле вене на врату, тихи срчани тонови уз парадоксни пулс, пад систолног притиска у инспиријуму за више од 10ммХг). Код срчане тампонаде НИКАДА НЕМА НАКУПЉАЊА ВОДЕ У ПЛУЋИМА-ЕДЕМА ПЛУЋА.

Клинички се карактерише појавом хипотензије, тихих-муклих срчаних тонова, набреклих вена на врату. На рендгенграму срца и плућа види се увећана срчана силуета, а на ЕКГу се може уочити ниска волтажа QRS комплекса, уз електични алтернанс. Дијагноза се поставља ехокардиографски где се најпре виђа колапс десне преткоморе, потом десне коморе, ређе леве преткоморе и коморе. Код великих излива може се видети феномен „клаћења срца“ или „пливајућег срца“.

Тампонада срца је апсолутна индикација за ургентну перикардну дренажу перикардиоцентезом или перикардиотомијом. Медикаментна терапија може помоћи док се излив не евакуише. Инфузија течности ( Сол 0.9% НаЦл-физиолошки раствор) је корисна уколоко постоји пад притиска и хиповолемија. Примена диуретика парентерално и пер ос је контраиндикована!

Перикардиоцентеза се изводи субксифоидним или интеркосталним приступом, на месту где се ултразвуком срца региструје највећа количина излива у контакту са грудним кошем ( у дијастоли) а да се притом води рачуна да се не поврде велики органи (јетра, плућа). Апсолутне контраиндикације за перикардиоцентезу су дисекција аорте и пост- инфарктна руптура срца, а релативне су тромбоцитопенија (тромбоцити испод 50000), ИНР>1.5, локулирани излив са густим прираслицама. Најважније мајор компликације перикардиоцентезе су лацерација десне коморе или коронарних вена, перфорација срца, пнеумоторакс, а ретко повреде великих крвних судова или повреда јетре.

Код болесника са тампонадом срца и дисекцијом аорте неопходна је ургентна хируршка интервенција. У том случају перикардиоцентеза је контраиндикована, а у случају виталних индикација, може се само евакуисати мала количина излива дренажом (у перикардни простор пласира се дрен), укупно до операције може се евакуисати 30-70мл излива, толико да се систолни крвни притисак одржава на 80-90ммХг.

У закључку, тампонада је ургентно стање, на које увек треба мислити код пацијената код којих постоји елевација венског притиска (набрекле вене врата) и хипотензија!

Из извора уредила др Елвира Гребић Јованов, лекар на специјализацији из Интерне медицине

Литература:

Уџбеник интерне медицине за студенте, поглавље Болести перикарда, проф.др Арсен Д.Ристић, проф.др Петар М.Сеферовић

Harrisons Principles of Internal medicine 19/E

Интерна медицина, Манојловић Д.и сарадници, ИВ издање.