Питиријаза розеа

Питиријаза розеа је кожно обољење које се јавља у било ком узрасту, најчешће код млађих особа, па и код деце. Узрок настанка није потпуно утврђен. Трагало се за вирусом који би могао да изазива ове промене, али за то нема доказа.

Најчешће се јавља у пролеће и јесен, па се мисли и да промене спољашње температуре имају неке везе са настанком. Такође се у везу доводи и појачано знојење, ношење тесне одеће или чак ношење нове неопране одеће или одеће која је дуго стајала у орману. Болест кao да оставља имунитет, јер се обично јавља само једна епизода током живота, мада се дешава да пацијенти кажу да су такве промене већ имали раније.

Пацијенти се понекад жале на свраб, али он не мора увек бити присутан. Промене на кожи почињу у виду једне, јасно ограничене, овалне, црвене (еритематозне) плочице, величине 4-5цм са 2-3цм, што се назива „иницијални плак“. Најчешће се јавља на бочној страни трупа или на врату. Како време пролази на њему се јавља беличаста сквама нарочито на периферији, а у централном делу она може мало и да отпада. Након пар дана, некада и после две недеље, на трупу се јавља још промена које су мање. Могу бити распоређене тако да им распоред подсећа на гране јелке. Промене најчешће захватају руке, труп, препоне, а ретко иду преко колена.

Болест спада у лака обољења и пролази спонтано, само што дуго траје. Може да траје шест до осам недеља, а некада и дуже и током тог периода се може јавити неколико налета избијања нових промена. Оним редом како избијају промене оне тако и пролазе, дакле оне које су прве настале прве ће и почети да пролазе. Током проласка оне временом бледе, али може заостати повећана или смањена пигментација, тачније да се јаве светлија или тамнија поља која ће се временом изједначити са околном кожом. Ова болест не воли воду и иритирајуће сапуне, па се саветује пацијентима да што мање користе сапун и да туширање буде што краће, а вода да буде млака, никако врућа. Такође знојење погоршава стање, па се саветује што мање физичког напрезања, препоручује се мировање и ношење памучне, шире одеће која не стеже. Што се терапије тиче с обзиром да је реч о обољењу које и само спонтано пролази могу се дати само неутралне креме за мазање или кречно млеко. За свраб се могу узимати таблете антихистаминика, а по потреби лекар дерматолог може дати и неку кортикостеродину крему за мазање већих промена и по шеми коју он одреди.

Питиријаза розеа је често обољење и пацијенти обичну буду уплашени шта им се то дешава и мисле да имају неку алергију на храну или неки лек. Код овог обољења постоје чињенице које се знају, али се некада дешавају и нека одступања, па је потребно да се овакав пацијент упути дерматологу да би се искључила евентуална сумња да је реч о некој другој болести.

Текст на основу извора уредила др Тијана Брадић Бркић, специјализант на дерматовенеролошком одсеку, Опште болнице Панчево

Извори: „Дерматовенерологија са пропедевтиком“, проф. др Лалевић-Васић, проф. др Меденица, проф. др Николић