Розацеа

Розацеа је често запаљенско обољење коже које се најчешће јавља код одраслих, обично између 40 и 50 година и чешће је код жена. У питању је хронично обољење које дуго траје, али има своје фазе побољшања и погоршања.

Узрок болести није јасан, али несумљиво више фактора игра улогу у њеном настајању. Примећено је да су особе светлије пути склоније развијању розацее. Често код њих постоји урођено црвенило на лицу и склоне су да под дејством различитих провоцирајућих фактора из спољашње средине одреагују налетима црвенила услед ширења крвних судова. Неки од тих провоцирајућих фактора су врела храна и пиће, јаки зачини, извори топлоте, хладноћа, сунце и соларијум, алкохолна пића, препарати за негу лица који садрже алкохол, стрес. Уочена је веза између појаве розацее и присуства неких микроорганизама. Не може се рећи да су они директни проузроковачи розацее, али је видљиво побољшање након њиховог уклањања. Такав је случај са бактеријом Хеликобактер пилори која се налази у желуцу, а често се први пут детектује баш код оболелих од розацее. Тада се након примене антибиотске терапије за Хеликобактер примети и побољшање црвенила на лицу. На кожи лица се нормално може наћи једна врста гриња Демодекс која код нормалне коже не мора да изазива проблеме, али се код оболелих од розацее ова гриња може наћи у повећаном броју, па се сматра да и она доприноси настанку запаљења коже.

Розацеа захвата лице и то њен централни део, чело, нос, образе и браду, мада могу некада бити захваћени врат и груди. Оболели од розацее имају типичан изглед лица на коме се виде зажареност, трајно црвенило (еритем), бубуљице (папуле), гнојанице (пустуле), наглашени крвни судови (телангиектазије), отеченост (лимфедем). Црвенило траје најмање 3 месеца, а карактеристично је да не захвата предео око очију. Додатно се могу јавити осећаји пецкања и жарења, локализовани или дифузни оток, сувоћа коже и задебљање коже.

Постоји неколико типова розацее у зависности где се наведене промене највише налазе и у којој мери се јављају. Фиматозна розацеа се карактерише увећањем везивног ткива и лојних жлезда што се манифестује чворовима (нодуси), задебљањем коже, проширеним фоликулима и неравном површином. Промене су најчешће локализоване на носу - ринофима, на бради - гнатофима, на челу - метофима, очним капцима - блефарофима и ушним шкољкама - отофима. Ринофима на пример чини да нос изгледа велики и крушкастог облика и може довести до заблуде да су они који пате од розацее склони претераној употреби алкохола. Жене са розацеом обично не развијају фиматозни облик, највероватније због хормоналног статуса. Код папуло-пустулозне розацее јавља се еритем у централном делу лица са папулама и пустулама које су упаљене, некада групно распоређене и углавном симетрично. Овај облик розацее је сличан акнама. Често пацијенти самостално почну да користе неки од кортикостеродиних препарата што само погоршава стање, па се овакав облик назива стероидима изазвана розацеа. Розацеа се у мањем броју може јавити и код деце када има све одлике као и код одраслих, али изостаје увећање везивног ткива.

Дијагнозу розацее поставља лекар дерматолог и за то је најчешће довољан само преглед, где се на основу клиничке слике може закључити о чему се ради.

Терапија розацее се своди на три главна принципа: едукацију пацијента, негу коже и примену лекова. Пре примене било којег облика терапије треба покушати утврдити провоцирајући фактор и исти избегавати. Свима се саветује примена крема са заштитним фактором од УВА и УВБ зрачења. У зависности од тежине клиничке слике зависи да ли ће се лекови примењивати само на кожу или ће неки морати и да се пију. Свакако је за сваки облик потребна одређена локална терапија. За то се користи метронидазол у облику гела или креме и азелаична киселина које треба да смање упалу. За смањење црвенила може се користити микстура ихтиола. Код тежих стања пију се антибиотици тетрациклини или еритромицин, кларитромицин у дужем периоду док се не постигне побољшање, а потом се дозе смањују и проређују да би се стање одржавало. Шему по којој се пију антибиотици одређује дерматолог. Дешава се да по престанку узимања антибиотика дође до погоршања, зато је неопходно пацијенту објаснити природу болести и шта може да очекује. Проширени капилари, који се на лицу виде као мале црвене мреже, долазе више до изражаја када се околно црвенило коже смири. Нажалост такви капилари су трајни, а могу се уклонити одређеним процедурама, на пример применом ласера. Ласер или различити хируршки третмани су погодни и за уклањање вишка ткива на лицу.

Розацеа, због локације на којој се јавља, утиче и на квалитет живота оболелог, јер је изложена погледима околине и понекад доводи до непријатности. Временом пацијент научи да живи са розацеом и сам најбоље зна шта његовом лицу прија, а шта не прија и научи како да негује кожу лица да би она што дуже била у фази мировања.

Текст на основу извора уредила др Тијана Брадић Бркић, лекар на специјализацији на дерматовенеролошком одсеку, Oпште болнице Панчево

Извори:

“Дерматологија” први том, проф.др Карадаглић

“Дерматовенерологија са пропедевтиком”, проф. Др Лалевић-Васић, проф. др Меденица, проф.др Николић