1 2 3 4 5

Вести



ПЛУЋНА ЕМБОЛИЈА

Плућна емболија је стање које настаје услед зачепљења мањих или већих грана плућне артерије крвним угрушком или другим материјалима (амнионска течност, маст, делови ткива, делови санитетског материјала, ваздух) који путем венске крви доспевају у плућну циркулацију. У 65 до 70% случајева настаје услед дубоке венске тромбозе (95% плућног тромбоемболизма настаје из тромба вена доњих екстремитета, превасходно великих вена натколенице и карлице).

Стања повезана са високом инциденцом венске тромбозе су: трудноћа и период после трудноће, инсуфицијенција левог и десног срца, преломи костију и друге повреде ногу које захтевају дуготрајно мировање, гојазност, малигна обољења и хронична инсуфицијенција вена ногу.

КЛИНИЧКА СЛИКА : Зависи од степена зачепљења плућних крвних судова. Ако је зачепљено мање од 50% настаје клиничка слика акутног инфаркта плућа, ако је захваћено више од 50 % настаје клиничка слика масивне плућне емболије са акутним плућним срцем.

СИМПТОМИ :

-Отежано дисање које настаје изненада и необјашњиво је најчешћи а понекад и једини симптом

-Плеурални бол у грудима код субмасивне плућне емболије

-Искашљавање крви јавља се само код плућног инфаркта

-Јак притисак у грудима са осећајем нелагодности

-Синкопа код масивне емболије

-Нагли настанак преткоморског убрзаног рада срца, уз погоршање стања срчаног болесника

ЕКГ налаз: може се видети скретање осовине удесно, висок п талас, и налаз S1, Q3, T3, као и транзиторни блок десне гране и негативан Т талас од V1 до V3.

Акутно плућно срце настаје ако дође до наглог иксључења више од 50 % протока крви кроз плућну циркулацију, а почиње као гушење, цијаноза, каткад и синкопа и низак крвни притисак. Особе имају убрзан срчани рад, убрзано дишу, цијанотични су а вене врата су набрекле. Вредности крвног притиска су ниске.

Откривање дубоке венске тромбозе једна је од кључева за постављање дијагнозе плућне емболије. Трауме, преломи костију, операције, порођаји, опекотине и друга стања треба да побуде сумњу на плућну емболију.

ТЕРАПИЈА подразумева примену тромболитичке терапије (стрептокиназа) или примену антикоагуланата ( хепарин).

ПРОФИЛАКСА: На основу студија о тромбози вена код пацијената старијих од 40 година, као што су пацијенти са преломима карлице, доњих екстремитета, болесници са конгестивном срчаном инсуфицијенцијом или они код којих је извршена велика операција у трбуху или грудном кошу, показано је да је смањена инциденција тромбозе и плућне емболије ако је пре операције дато 5000 јединица хепарина субкутано на 12 сати и настављено са тим третманом све док болесник не пређе на амбуланти третман. После престанка терапије хепарином наставља се још 3 до 6 месеци са синтромом и другим антикоагулансима, уз одржавање протромбинског времена од 20 до 28" код свих болесника који су преживели плућну емболију.

Текст уредила др Алавања Јована, клинички лекар, пријемно-ургентна служба ОБ Панчево

Извор:

Интерна медицина, пето издање, проф. др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. године