ПОЛИПИ ДИГЕСТИВНОГ СИСТЕМА

Полипи су пролиферативне и неопластичне творевине, које проминирају у лумен дигестивног тракта. Могу да се нађу дуж читавог дигестивног тракта, од једњака, па све до ректума.

ПОЛИПИ ЈЕДЊАКА

По макроскопском изгледу, тј. како изгледају голим оком, делимо их на полипе са широком базом-сесилне и оне на петељци-педункуларне. Друга подела је на основу њиховог изгледа под микроскопом,а ту информацију добијамо од патолога.

У суштини, симптоме дају тек када порасту довољно да ометају пролазак хране, те се тада пацијенти најчешће желе на отежано или болно гутање. Такође, уколико су велики, први симптом може да буде крварење.

Дијагноза се поставља езофагоскопијом, која уједно може да буде и терапијски избор. Други вид лијечења је хируршки.

ПОЛИПИ ЖЕЛУЦА

Генерално гледано, полишпи желуца су реткост. Такође, као и сви други полипи дигестивног тракта, имају поделу према макроскопском и микроскопском изгледу, од којих на даље зависи праћење и сам избор терапије. Могу да се нађу у свим деловима желуца. Углавном не дају никакве симптоме, док не дође до неке од компликација, а најчешћа је крварење. Неки од полипа поседују малигни потенцијал, тј. да се временом из полипа развије карцином.

Дијагноза се поставља езофагогастроскопијом, и у том случају полип или полипи могу у истом акту и да се одстране. Други начин лечења је хируршки.

Полипи танког црева имају доста сличности са полипима дебелог црева, о којима ће даље бити речи.

ПОЛИПИ ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА

У дигестивном тракту полипи се најчешће налазе управо у дебелом цреву. Постоје они који годинама могу да расту без да се развије карцином, и полипи који услед разних фактора (генетских и фактора околине) поседују малигни потенцијал. Што се тиче фактора средине, сматра се да су најодговорнији: прекомеран унос масти, пушење, физичка неактивност, прекомеран унос алкохола, као и гојазност. С друге стране, унос довољне количине влакана (воћа и поврћа), најмање 30 грама дневно, смањује овај ризик. Такође, сматра се да се карцином дебелог црева не развија примарно, већ да је то вишегодишњи процес, када се од полипа који има такву микроскопску структуру, уз дејство већ описаних фактора ризика, развија карцином.

Симптоме могу да дају, најчешће у виду крварења на ректум, анемијског синдрома, бола у доњем делу трбуха, али исто тако могу да буду потпуно асимптоматски.

Управо из тог разлога би требало да се редовно контролишу особе старије од 50 година, да се одазивају на тзв. скрининг или превентивне прегледе столице на скривено крварење.

Дијагноза се поставља колоноскопијом, када може да се уради и одстрањивање полипа. Уколико се ендоскопски не може одстранити полип, лечење је хируршко. Након тога, полип се шаље патологу на даљу обраду, те од налаза патолога зависи даљи план лечења.

Др Комленић Петар, лекар на специјализацији интерне медицине

Извори:

Santero, Michael; Dennis Lee (2005-03-25). "Colon polyp symptoms, diagnosis and treatment". MedicineNet.com. Retrieved 2007-10-25.

Najjia N. Mahmoud, Joshua I.S. Bleier, Cary B. Aarons, E. Carter Paulson, Skandan Shanmugan and Robert D. Fry (2017). Sabiston Textbook of Surgery. Elsevier, Inc.