1 2 3 4 5

Вести



Светски дан хране и Октобар – месец правилне исхране „Правилна исхрана – улагање у будућност”

Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране, 16. октобар обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – улагање у будућност” са фокусом на смањење броја гладних у свету.

Како треба да изгледа Ваша исхрана?

Добро уравнотежена и здрава исхрана базирана је на узимању разноврсне хране, која садржи све храњиве састојке и оптимални дневни унос енергије који омогућава нормалан раст и развој деце.

Правилним уносом храњивих састојака тело одржава виталност и активност, осигурава се висока енергетска активност и отпорност на болести.

Храна коју једемо мора бити у равнотежи с телесним потребама и садржати довољну количину калорија, беланчевина, угљених хидрата, масти, витамина и минерала.

Здрава исхрана значи:

-јести што једноставније и разноврсније,

-јести у умереним количинама не пребрзо и халапљиво, водећи рачуна да храна није сувише хладна нити сувише врућа, преслана, прекисела или презачињена .

Није сваки организам исти и не захтева исти однос хранљивих материја. Имати 5 оброка дневно, 3 главна оброка (доручак,ручак и вечеру) и 2 међуоброка. Да бисмо се хранили правилно, веома је важно да се придржавамо одговарајућег времена за оброк и да не узимамо храну неконтролисано у свако доба, без размишљања.

Правилна и здрава исхрана подразумева да је у свој начин живота неопходно уврстити најмање 20 минута физичких активности дневно (гимнастика, трчање, вожња бицикла, брза шетња) и што више боравити на свежем ваздуху, активно се одмарати и релаксирати.

Како треба да изгледа ваш тањир?

Модел тањира препоручује да на:

¼ тањира ставите скробну храну (кромпир, пиринач). Овај метод не помиње хлеб па га треба овде сместити.

¼ тањира ставите беланчевине (месо, рибу, сир, махунарке).

½ тањира ставите поврће (првенствено оно са мање скроба као што је купус, броколи, зелена боранија, шаргарепа, печурке, парадајз, карфиол, спанаћ, зелена салата), додате једну шољу обраног млека или јогурта, додате један комад неког воћа.

Кључне чињенице:

• Око 80% екстремно сиромашних живи у руралним подручјима. Већина њих живи и зависи од пољопривреде.

• Сваке године, глад убија више људи од маларије, туберкулозе и АИДС-а заједно.

• 45% смртности одојчади се односи на потхрањеност. Застој у развоју и даље утиче на 155 милиона деце млађе од пет година, док је истовремено, гојазност деце у порасту у свим регијама.

• 1,9 милијарди људи - више од четвртине светске популације – пате од прекомерне тежине. Од овог броја, 600 милиона је гојазно, а гојазност одраслих су свету убрзано расте.

• 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.

• Трошкови потхрањености у светској економији износе 3,5 трилиона долара годишње.

• ФАО процењује да пољопривредна производња мора порасти за око 60% до 2050 године, како би се обезбедила довољна количина хране. Сукоби, екстремни временски догађаји везани за климатске промене и успоравање привреде представљају ризик за овај циљ.

• Велики број гладних широм света, 489 милиона, од којих 75 процената чине деца са застојем у расту и развоју до пет година живота, живе у земљама погођеним ратним сукобима и конфликтима.

• Климатске промене такође утичу на погоршање стања глади у свету.

• Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди еура трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.

Зато је Светски дан хране и прилика да се укаже на значај постизања циља одрживог развоја - без гладних до 2030. године.

Текст на основу извора уредила Тијана Стојшић, медицинска сестра

Извори:

http://www.osdositej.edu.rs/Ishrana.pdf

http://www.batut.org.rs/index.php?content=1773