1 2 3 4 5

Вести



МИОКАРДИТИС

Миокардитис представља запаљење срчаног мишића а најчешће је изазвано инфективним агенсима, нарочито вирусима.

УЗРОЦИ : Вирусни узрочници су најчешће еховируси, полиовируси А и Б и коксаки вируси. Највећи број случајева изазивају коксаки вируси групе Б , типови 1 до 5. Коксаки вируси ретко изазивају обољење миокарда без обољења перикарда.

Миокардитис могу изазавати фармаколошки агенси, хемикалије, метаболички поремећаји, зрачење или други физички агенси. Код неких боленсника миокардитис се испољава знацима акутне конгестивне срчане инсуфицијенције, а код других постепено доводи до хроничне конгестивне кардиомиопатије. Код највећег броја болесника запаљенски процес је субклинички и пролазан и не оставља последице трајне срчане боелсти.

КЛИНИЧКА СЛИКА :

-Асимптоматски болесници најчешће имају фокални миокардитис.

-Симптоматски могу имати системску болест са дискретним знацима обољења срца као што су перзистентна тахикардија или екг промене.

-Срчана симптоматологија укључује бол у грудима због миоперикардитиса или симптоме срчане иснуфицијенције.

-Ретко се среће фокални миокардитис са знацима који упућују на инфаркт срца.

-Описани су случајеви који се испољавају искључиво аритмијама и напрасном смрћу.

-Неки болесници се могу јавити искључиво због плућних или системских емболија.

Код одраслих болест је чешћа код мушкараца, а обољење горњег дела респираторног тракта претходи срчаним манифестацијама око 2 недеље. Симптоми су често неспецифични и укључују отежано дисање , бол у грудима, фебрилност и грозницу. Бол у прекордијалном пределу обично је туп, али може личити на ангину пекторис, или може бити оштар, плеуритичан, потенциран лежањем, са олакшањем при седењу и нагињању унапред. Серумски нивои миокардних ензима , број леукоцита и брзина седиментације могу бити повишени.

Физикалним прегледом обично се открива УБРЗАН РАД СРЦА ( тахикаридија ). Први срчани тон често може бити тмуо, често се налазе трећи или четврти срчани тон и регургитациони апикални систолни шум (шум митралне инсуфицијенције ).

ДИЈАГНОЗА : На основу анализа етиолошка дијагноза се може поставити само четвороструким порастом титра антитела на одговарајући вирус. Трансвенска ендомиокардна биопсија је безбедан метод за постављање дијагнозе и процену резултата терапије у тешким случајевима миокардитиса.

ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА : Ангина пекторис (у случају појаве стенокардије), инфаркт миокарда (због повишења ензима миокарда и евентуалне појаве карактеристичних екг знакова) , дилатациона кардиомиопатија.

ЛЕЧЕЊЕ : Специфични антивирусни агенси за сада не постоје, па је терапија често симптоматска и укључује одмарање, избегавање физичког напора и адекватну оксигенацију. Конгестивну срчану инсуфицијенцију треба лечити дигиталисом, диуретицима и вазодилататорима,а артимије антиаритмицима.

Мада је лечење миокардитиса успешно код многих болесника, код неких долази до развоја конгестивне срчане инсуфицијенције са значајним скраћењем очекиване дужине живота. Код ових особа треба предвидети могућност трансплантације срца.

Текст уредила др Алавања Јована, клинички лекар, пријемно-ургентна служба ОБ Панчево

Извор: Интерна медицина, пето издање, Проф. Др Драгољуб Манојловић, Београд, 2009. године