Метаболички синдром

Метаболички синдром је скуп кардиоваскуларних фактора ризика, чија удруженост повећава ризик за кардиоваскуларно обољење и дијабетес тип 2. Препознаје се код једне од пет особа, а учесталост се повећава са годинама живота.

Метаболички синдром постоји ако постоје било која три од пет фактора ризика:

Абнормална гојазност (одређује обим струка ), триглицериди ( >1.7ммол/л ), ХДЛ холестерол ( мушкарци <1.03ммол/л, жене <1.29 ммол/л), крвни притисак ( >130/85 ммХг) , глукоза наште ( >5.6 ммол/л или дијабетес мелитус тип 2).

Обим струка се мери преко најизбоченијег дела трбуха или на средини између ребарних лукова и горње ивице карличне кости. Мерење се врши на крају издисаја.Нормалан обим струка за мушкарце је 94 цм, а за жене 80 цм.

Ако се сагледају пет компоненти метаболичког синдрома, људи најчешће имају повишене триглицериде. Ниво триглицерида се мења из дана у дан и зависи од унете хране. Повишени триглицериди доводе до упале панкреаса и могу да убијају бета ћелије панкреаса, “полако, али сигурно”. Тако, повишени триглицериди представљају известан ризик за настанак шећерне болести.

Три разлога која најчешће доводе до развоја метаболичког синдрома:

1. Гојазност 2. Хроничан стрес 3. Пад физичке активности

Абдоминална гојазност је компонента метаболичког синдрома. Многи гојазни људи немају метаболички синдром и осећају се доста “фит”, односно у кондицији. И опет, многи мршави људи имају метаболички синдром. Метаболички синдром је повезан са високим КВ ризиком и високом смртношћу. Кардиометаболички синдром је релативно нови појам, настао 2007 године.Овај синдром наглашава значај везе која постоји између метаболичког синдрома и кардиоваскуларних болести. Класичним факторима ризика за кардиоваскуларно обољење (пушење, стрес, гојазност, лоша физичка активност, мушки пол, године), додати су фактори ризика за метаболички синдром. За оне који сматрају себе гојазним и у кондицији, постоји и медицински термин – метаболички здрава гојазна особа. То значи, гојазан без метаболичког синдрома. Управо је MESA (Multi-Ethnic Study of Atherosclerosis) студија пратила 6809 оваквих особа . Половина је на крају развила метаболички синдром.Значи, ако сте „ fat and fit” ви сте на пола пута између гојазност и кардиоваскуларно угроженог. Вама не прети само инфаркт или шлог. Више вам прети попуштање срца због дијастолне дисфункције. Требало би урадити ЕХО срца – да би сте се уверили да вам је срце здраво. Можда ваше срце „пати од тежине”, иако имате нормалан ЕКГ.

У хроничном стресу јавља се феномен “награде храном”.Акутни стрес је повезан са губитком апетита. Међутим, у хроничном стресу долази до претеране активације хипоталамусно-хипофизне осовине са лучењем кортизола. Кортизол смањује ситост и подстиче конзумирање високо калоричне хране. Чак и ван стреса, остаје исто стање. Човек се боље осећа ако једе. Кортизол даље доводи до стварање висцералног масног ткива. Из масног ткива се ослобађају слободне масне киселине које делују токсично на β ћелију и повећавају инсулинску резистенцију периферних ткива. Из масног ткива се ослобађају бројни хормони који повећавају кардиоваскуларни ризик. Хронични стрес, којим смо сви изложени, довео је до тога да је данас у Србији свака пета особа гојазна.

Доказано је да се дијабетес тип 2 може спречити уколико се изгуби 5-10% првобитне телесне тежине током две године. И ако има довољно физичке активности. Најједноставније је пешачити свакодневно – а то је 7000 – 10000 корака дневно. Кардиоваскуларно обољење се може спречити код особе са метаболичким синдромом и зато је корисно запамтити формулу 0-3-5-140-5-3-0.Европско удружење кардиолога дало је препоруке за спречавање КВ обољења 2007. године. Да би се спречила појава кардиоваскуларне болести потребно је да особа не пуши (то је 0), да пешачи 3км дневно, да има 5 порција воћа и поврћа, да јој систолни притисак не прелази 140 ммХг, да вредности укпног холестерола не прелази 5 ммол/л, а ЛДЛ холестерола 3 ммол/л и да није гојазна (то је последња 0).

Текст на основу извора уредила др Јована Маринковић, Општа болница Панчево, Одељење за радиолошку дијагностику

Извори:

Интерна медицина, Д.Манојловић, Београд 1998

хттпс://www.батут.орг.рс/