Менопауза и перименопаузална транзиција

Климактеријум представља период преласка из репродуктивне фазе у сенијум. Почиње око 45. године живота, а завршава се око 65. године.

Дели се на неколико фаза:

1) Пременопауза почиње око 40. године и завршава се менопаузом. Први знаци и симптоми појављују се крајем четрдесетих година. Менструални циклуси постају ирегуларни, крварења су дужа и интензивнија.

2) Перименопауза почиње појавом климактеричним сипмтома и завршава се годину дана после менопаузе.

3) Менопауза представља последње менструално крварење. Обично се дешава између 45. и 55. године живота, просечно у 51. години. Најзначајнији природни предиктор времена када ће се менопауза појавити је дужина менструалног циклуса. Уколико циклус траје краће од 26 дана, менопауза наступа раније, ако траје дуже од 33 дана, касније. Најзначајнији спољашњи фактор који утиче на појаву менопаузе је пушење. Код жена пушача менопауза наступа раније због токсичних ефеката никотина и угљен-монокиса.

4) Постменопауза последња фаза прелазног периода. Почиње са менопаузом, а завршава се са почетком сенијума, око 65. године. Уколико менопауза наступи пре 40. године то је превремена менопауза (climax praecox). Постоји и хируршка и пострадијациона менопауза (јатрогена).

Симптоми и знаци менопаузе

Код више од половине перименопаузалних жена јављају се привремене тегобе у виду валунга, ноћног презнојавања, осећаја убрзаног и неправилног рада срца, као и психички симптоми у виду депресије, анксиозности, раздражљивости, инсомније, губитка концентрације, либида и др. Сматра се да психички симптоми настају због пада серотонина у ЦНС-у. Трајне тегобе односе се на промене на урогениталном тракту. Ткива подлежу атрофији, вагина постаје краћа, губе се набори, осетљива је на инфекције. Тригонум мокраћне бешике и уретра подлежу променама, јављају се учестало и отежано мокрење, ноћно мокрење, инконтиненција урина, промене на кожи у виду атрофије епидерма, смањена је функција знојних и лојних жлезда, кожа постаје сува, јавља се свраб. Промене на кардиоваскуларном систему односе се на смањење ХДЛ-а, повећања ЛДЛ-а, убрзава се процес атеросклерозе и др. Повећава се могућност настанка остеопорозе. Смањује се коштана маса, долази до поремећаја грађе коштаног ткива, кости постају фрагилније, подлежне фрактурама. Повећан ризик од настанка остеопорозе се јавља код превремене менопаузе, генетске предиспозиције, постменопаулазних фрактура, пушења, конзумирања алкохола, неадекватног уноса витамина Д, уноса хране дефицитарне калцијумом и смањеног кретања. Такође, појачане функције штитасте и параштитасте жлезде као и трајно узимање кортикостероида могу убрзати губитак коштане масе.

Свака превремена менопауза, артефицијална менопауза и природна менопауза, са израженим симптомима естрогенског дефицита, представљају индикацију за спровођење хормонске терапије коју ординира надлежни гинеколог. Основни циљ ове терапије је психичко и физичко здравље жене која пати од климактеричних поремећаја, тј побољшање квалитета живота.

Текст на основу извора уредио др Бојан Кукић, Одељење гинекологије и акушерства ОБ Панчево

Извор:

Гинекологија и акушерство, Уџбеник за студенте медицине, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2011.